Dolar prvi put među Srbima
Strane monete u Kneževini Srbiji
Piše: prof. dr Miloš Jagodić
Prvi moderni bakarni novac u Kneževini Srbiji počeo je da se kuje 1868. Pre toga je glavna moneta u Srbiji, koja je još uvek formalno bila sastavni deo Osmanskog carstva, bio turski groš. Naravno, pored groša, u opticaju je bilo još mnoštvo drugih moneta. Krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina 19. veka bilo ih je četrdeset tri. Kurs stranih valuta prema
turskom grošu određivan je periodično uredbama, objavljivanim u zvaničnim Srpskim novinama. Promene kursa nisu bile dnevne, već je groš i tokom više godina zadržavao istu vrednost. Austrijske monete, cesarski zlatni dukat, srebrni talir, forinta i cvancik bile su najvažniji strani novac u Srbiji, budući da se najveći deo trgovine obavljao sa severnim susedom.
U to vreme, o Sjedinjenim Američkim Državama i srebrnom američkom dolaru, prvi put iskovanom 1794, u Srbiji se nije znalo gotovo ništa.
U januaru 1839. trgovac Timilije Petrović iz sela Aldinac, smeštenog istočno od Knjaževca, uz samu tadašnju srpsko-tursku, a današnju srpsko-bugarsku granicu, zatražio je dozvolu od sreske vlasti da pusti u opticaj 80 komada stranih talira, do tada neviđenih u Srbiji, koje je u poslovanju primio od svog ortaka Hasana Rustema, trgovca iz Pirota, u to vreme još uvek turske varoši. Suočivši se sa nepoznatom monetom, sresko načelstvo je prosledilo tri talira višoj vlasti sa pitanjem kako da postupi. Novčići su se brzo uspinjali uz hijerarhijsku lestvicu državnih organa, budući da niko nije znao o kakvom tačno novcu je reč i šta sa njim da se radi.
Ostali naslovi
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
