Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

KO KUPUJE NA BEOGRADSKOJ BERZI

Piše: Sanja Radinović

Učešće stranih investitora na domaćoj berzi u odnosu na ranije godine svedeno je na minimum. Nekada su na Beogradskoj berzi, pored investitora iz regiona, Slovenije, Hrvatske i Austrije, veliko učešće imali i globalni investicioni fondovi iz SAD, Skandinavije, Evrope… Oni su gotovo svakodnevno sve do 2009. kupovali pakete najboljih srpskih akcija, poput AIK banke, “Sojaproteina”, “Energoprojekt holdinga”, Agrobanke, “Bambija”, “Imleka”… Švedski investicioni fond “East Capital” u određenim trenucima je, recimo, posedovao akcije i po dvadeset srpskih kompanija. Danas je situacija sasvim drugačija, te se retko kad pojavi značajniji inostrani portfeljni investitor.

TELEKOM JEDINI SPAS


Direktor Beogradske berze Siniša Krneta priznaje da je berza “u jako teškoj situaciji”. Kako kaže, na njoj se trguje, ali njeni potencijali nisu neiskorišćeni, i na njoj bi bilo potrebno privatizovati jednu državnu firmu. Godinama se govori da bi to mogao da bude “Telekom” i da bi takav potez znatno oživeo domaće tržište kapitala i privukao na berzu ozbiljne investitore.

Prema podacima Beogradske berze dostavljenim našem magazinu, strani investitori su u ukupnom prometu akcijama na našoj berzi tokom oktobra učestvovali sa 44 odsto, a tokom septembra sa 50 procenata. Detaljniji podaci pokazuju, međutim, da su stranci u oktobru u kupovini srpskih akcija učestvovali sa svega 21 odsto, dok je taj pokazatelj tokom septembra bio nešto veći i iznosio 45 procenata.

U njihovom fokusu, takođe, nisu bile akcije i po deset srpskih kompanija, kao što je to ranije bio slučaj. Ove investitore, naime, najviše interesuju akcije Aerodroma “Nikola Tesla” i NIS, koje su se na Beogradskoj berzi pojavile tokom 2010. i 2011, zahvaljujući odluci države Srbije. Njihova vrednost je u međuvremenu u pojedinim trenucima bila i duplirana, dobra zarada je, dakle, postojala, a najvažnije je da su te akcije likvidne, što za investitora znači da ih u gotovo svakom momentu može prodati.

Oskudan broj stranih investitora ne čudi Nenada Gujaničića, stručnjaka koji je godinama aktivan na srpskom tržištu kapitala, a danas je zaposlen u brokerskoj kući “Vajs broker”. Razloga je, kako tvrdi za Srpsku ekonomiju, nekoliko. 

– Ponuda akcija na Beogradskoj berzi je prilično skromna, a i onim što se nudi trguje se u veoma malom obimu. To je velika prepreka za ulaganje institucionalnih investitora. Beogradska berza se svela na 10-15 akcija kojima se ozbiljnije trguje, što je direktna posledica povlačenja sa tržišta velikog broja kompanija. Ove godine su najprometnije akcije NIS, “Energoprojekta” i AIK banke, koja je jedna od poslednjih hartija koja se našla na putu odlaska sa tržišta – ocenio je Gujaničić.  

PODSTREK ZA BERZU:
EKONOMSKI NAPREDAK SRBIJE


– Razgledam tržišta preko 60 zemalja u svetu. Kad naiđem na zemlju kao što je Srbija, u kojoj je investiciona klima poboljšana, želim da kupim što više kompanija na njenoj berzi i da ne propustim nijednu koja mi može doneti profit. Investiram u banke, aerodrome, energetske kompanije – rekao je nedavno u Beogradu, na konferenciji Beogradske berze, Maršal Stoker, predsednik američkog investicionog fonda “Eaton Vance”.

O domaćim investitorima istovremeno se malo govori. Poznate srpske biznismene je i danas, kao i ranije, skoro nemoguće prepoznati među akcionarima kompanija na Beogradskoj berzi. Jedan od razloga je što se kriju iza kompanija osnovanih u inostranstvu. Ranijih godina srpske akcije su kupovali Miroslav Mišković, Filip Cepter… Petar Matijević je preko berze kupovao većinu udela u svojim poljoprivrednim kompanijama, a na srpskoj berzi dugo je bio prisutan i biznismen Đorđije Nicović. Zamiranje berze učinilo je da ovi investitori više nisu aktivni.

Izvor Srpske ekonomije kaže da se među kupcima danas nalaze ljudi nepoznati domaćoj javnosti, koji imaju svoj biznis ili dobro plaćene profesije, a upoznati su s poslovanjem berze. Među njima ima lekara, ozbiljnih privrednika, novinara…

Ono što je neophodno da se uradi kako bi tržište oživelo, tvrdi Gujaničić, jeste da se najpre promeni ekonomska politika, sa orijentacijom na tržište, i listiranje najvećih državnih preduzeća u nekoj od faza njihove privatizacije. Time bi se postepeno vratilo poverenje među investitore, čiji bi dolazak uporedo morala pratiti i reforma institucija tržišta. 

Srbija je, takođe, i dalje jedna od zemalja s najnižim nivoom zaštite prava manjinskih akcionara, što je ključna odrednica nivoa razvoja tržišta. 

 

 

 

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima