Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Biznis i finansije

Biznis i finansije

Prijava

Glavna kontrola u Kneževini Srbiji

Zaboravljena istorija državne revizorske institucije

Piše: prof. dr Miloš Jagodić

Ideja o potrebi formiranja ustanove koja bi kontrolisala javna sredstva nalazila se još u ustavima Srbije iz 1835. i 1838, ali realizovana je iz političkih potreba posle dinastijske smene Obrenovića Karađorđevićima 1842. Novi režim formirao je ad hok komisiju, u okviru Državnog saveta, zakonodavnog tela i najvažnijeg centra moći u zemlji, za istragu ranije počinjenih pronevera državnog novca. Iz privremenog, komisija je prerasla u stalni organ.

Prvi zakon o Glavnoj kontroli donet je 1844. Njena dužnost je bila da pregleda račune svih javnih ustanova, radi na poboljšanju računovodstva u zemlji i obavlja redovne i iznenadne kontrole faktičkog stanja novca u kasama raznih državnih nadleštava. Izveštaje o radu podnosila je Državnom savetu. Prvi načelnik Glavne kontrole bio je dotadašnji računovođa Saveta, Jovan Ninić. Preostali personal činila su isprva još samo tri računoispitatelja, tj. revizora. Njihov broj je postepeno uvećavan.

Blagajnici državnih ustanova su u to vreme za tačnost podnetih računa odgovarali ličnom imovinom. Ipak, Glavnoj kontroli zakonom nisu bila data sudska ovlašćenja, tako da su se nedostaci koje bi otkrila u računima mogli naplatiti samo u redovnom sudskom postupku, uz prethodno stavljanje hipoteke na imovinu blagajnika. Ovo je bio jedan od osnovnih nedostataka u ustrojstvu Glavne kontrole. Otklonjen je novim zakonom iz 1858, kada su rešenja Glavne kontrole po pravilu postala izvršna.

Ostali naslovi

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srpska ekonomija

Dok globalni talas sajberpretnji obara nove rekorde, a broj malicioznih uzoraka koje Kaspersky detektuje premašuje pola miliona dnevno, Srbija se nalazi usred veoma izazovnog perioda – sa značajnim porastom naprednih napada i sve očiglednijom ranjivošću sektora malih i srednjih preduzeća (MSP)

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Srpska ekonomija

Globalni investitori su podigli ukupnu vrednost zlatnih ETF fondova na više od 503 milijarde dolara, pri čemu je samo u proteklom mesecu uloženo čak 8,2 milijarde dolara. Zlatni ETF-ovi su investicioni fondovi kojima se trguje na berzi, a čija je osnovna imovina fizičko zlato

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Srpska ekonomija

Finansijska industrija ubrzano korača u novu digitalnu eru — dinamičniju, inteligentniju i povezaniju nego ikada ranije. Svaka inovacija donosi priliku, a svaka prilika otvara vrata kroz koja sajber rizici mogu da se provuku. Finansijske institucije moraju temeljno preispitati svoj pristup bezbednosti, prelazeći sa puke implementacije na stratešku sajber otpornost

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Srpska ekonomija

Mnogi i dalje veruju da je svejedno da li ulažu u nakit ili investiciono zlato. Razlika je, međutim, velika - nakit ima pre svega estetsku i sentimentalnu vrednost, dok je investiciono zlato sredstvo očuvanja imovine. Nakit se poreski tretira kao svaka druga roba, dok je investiciono zlato oslobođeno poreza

Veza između gojaznosti i razboljevanja u Srbiji

Veza između gojaznosti i razboljevanja u Srbiji

Srpska ekonomija

Ovogodišnje istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva glavne zdravstvene izazove sa kojima se susreću stanovnici Srbije sa viškom kilograma. Procenjujući svoj višak kilograma, 37 odsto muškaraca kaže da ima između pet i deset kilograma viška. Istog je mišljenja 45 odsto žena

Fleksibilnost važnija od plate

Fleksibilnost važnija od plate

Srpska ekonomija

Četvrtu godinu zaredom, Osiguranik, TIM Centar, Rezilient i Infostud predstavili su rezultate istraživanja „Šta to radi zaposlene“, koje donosi najsveobuhvatniji pregled potreba, očekivanja i percepcija zaposlenih u Srbiji. Ove godine u istraživanju je učestvovalo 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih

The Bristol Belgrade na svetskoj mapi luksuza

The Bristol Belgrade na svetskoj mapi luksuza

Srpska ekonomija

The Bristol Belgrade dobitnik je prestižnog MICHELIN Key priznanja za 2025. godinu, čime sa ponosom preuzima ulogu ambasadora beogradskog duha, grada koji spaja energiju, gostoprimstvo i kulturu na način koji ostavlja snažan utisak na svakog posetioca

Još pet tona zlata do potpune sigurnosti

Još pet tona zlata do potpune sigurnosti

Srpska ekonomija

Zlatne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su rekordnih 51,7 tona. Samo tokom ove godine vrednost zlatnih rezervi uvećana je za 1,4 milijarde evra. Deo od pet tona kupljenih u julu 2024. još se nalazi u posebnom trezoru Narodne banke Švajcarske u Bernu, ali kada i ta količina stigne u Beograd, cela nacionalna zlatna rezerva biće fizički smeštena u domaće trezore

Kako savremene tehnologije menjaju budućnost vodosnabdevanja u Srbiji

Kako savremene tehnologije menjaju budućnost vodosnabdevanja u Srbiji

Srpska ekonomija

U Srbiji, u proseku, skoro polovina vode koja se pošalje u sistem nikada ne dođe do potrošača. Nestaje usput, u pukotinama starih cevi, u curenjima koja se ne primećuju, u greškama u merenju, nelegalnim priključcima

Dodeljene nagrada „Ekoopština“ 2025

Dodeljene nagrada „Ekoopština“ 2025

Srpska ekonomija

U ambasadi Francuske u Srbiji održana je ceremonija dodele nagrada konkursa „Ekoopština“ koji se organizuje u partnerstvu sa kompanijama Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, Wiener Städtische, Telekom Srbija, HUOT, nevladinim organizacijama NALED i SKGO, Francuskom agencijom za razvoj (AFD) i sa Delegacijom Evropske unije