Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Paradoksi ekonomskog rasta u Srbiji i EU

Rečnik Srpske ekonomije
Piše: prof. dr Nikola Samardžić

Zenonovi paradoksi su imaginarni preseci prokletstva srpske ekonomije. Ona nikad neće dostići ono ubrzanje koje će je približiti razvoju najbogatijih evropskih ekonomija, verovatno ni proseku Evropske unije. Paradoks Ahila i kornjače: sve i da je Ahil 10 puta brži od kornjače, koja je daleko odmakla (ukoliko zamislimo da će srpska ekonomija dostići tako intenzivnu stopu rasta), on mora iz svoje polazne tačke (A1) dostići kornjaču, koja je u svojoj trenutnoj tački (K1). Ali, kad Ahil bude stigao do tačke K1, kornjača će već preći do tačke K2. Ahil trči do tačke K2. Rastojanje između tačaka K u svakoj fazi se smanjuje, ali kornjača ostaje uvek ispred Ahila i on je nikad ne može prestići. Paradoks dihotomije objašnjava naše prastaro uverenje da stojimo u mestu, da se uvek ponavlja isto, da smo zarobljeni u spirali sopstvene nemoći i tuđih zlih namera. Kretanje je nemoguće: telo u pokretu mora prvo preći pola puta pre cilja. Da bi od tačke A stiglo do tačke B, mora prvo dostići tačku B1, na sredini puta između tačaka A i B. Ali pre toga mora doći do tačke B2, koja je između tačaka A i B1. Itd. Prema tome, kretanje nikad ne može početi. Paradoks strele u letu: strela se kreće u vremenskim intervalima, u kojima je nepomična jer svaki trenutak ima trajanje 0, i strela ne može biti na dva mesta u isto vreme. Prema tome, strela je u svakom trenutku nepomična.

Od poslednjeg paradoksa ka prvom, čini se da je srpska ekonomija zaista u svakom trenutku nepomična. Opšta percepcija je da se u njoj ništa nije promenilo i da se kreće, ukoliko se uopšte pomera, samo u smislu nepovratnog sunovrata. GDP Srbije bio je, međutim, 8,7 milijardi dolara u 2000, s vr- huncem, od toga vremena, od 49,26 u 2008, a 47,3 milijarde u 2014. GDP po glavi stanovnika u 2000. bio je 1.160, a 7.797 u 2014 (izvor IMF). Dalje, ni drugi paradoks, bez obzira na subjektivne doživljaje, nije održiv, jer je i za tekuću, 2017. godinu predviđen nastavak rasta koji je u 2016. iznosio +2,75%, a za 2017. se predviđa 3-4%. Prvi paradoks je, ipak, najpribližniji projektovanim trendovima. Prosečan GDP per capita u Evropskoj uniji iznosio je 35079.15 dolara u 2015, ili 278% svetskog proseka. Evropska komisija je rast u 2017. projektovala u prosečnoj visini od 1,6%, a od 1,8% za 2018. EU je zasad sporija od Srbije, ali pitanje je kad će Srbija biti u stanju da dostigne EU prosek, ukoliko uspe da zadrži rast od 3-4%, pod uslovom da se EU zadrži u zoni sporog rasta.

Ostali naslovi

Šta da radite ako dobijete fišing imejl
Srpska ekonomija
Značajan broj fišing imejlova svakodnevno stiže do korisnika. Iako oni obično završe u spam folderu, jer ih današnji bezbednosni sistemi uglavnom lako prepoznaju i preusmere u neželjenu poštu (neretko zajedno i sa nekom legitimnom porukom), veliki broj uspe i da prevari korisnike i navede ih da otvore linkove koje sadrže i potom unesu svoje privatne podatke
Sedam saveta za finansijski pametan odmor
Srpska ekonomija
Letnji odmori su vreme za uživanje, punjenje baterija i stvaranje uspomena. Bilo da planirate da se brčkate u moru, istražujete skrivene ulice evropskih gradova ili uživate u prirodi Srbije – odmor ne mora da znači i ozbiljan udar na vaš budžet
Večna garancija vrednosti
Srpska ekonomija
Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama - ne bledi. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane
Kako finansije oblikuju naše zadravlje
Srpska ekonomija
Zvuči kao floskula, ali je činjenica jasna: finansijski stres vremenom utiče i na naše fizičko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Global Financial Health Initiative ukazuju na snažnu vezu između finansijskih briga i poremećaja poput anksioznosti, depresije, nesanice, hroničnih zapaljenja i povišenog krvnog pritiska
Leto je najbolje vreme za promenu posla
Srpska ekonomija
Kada pomislimo na leto, obično su nam odmor, plaže i kupanje prva asocijacija. Jednostavno, najtoplije godišnje doba povezujemo sa opuštanjem i razbibrigom, a ne još jednom stepenicom u karijeri. Ipak, razmislite još jednom. Dok drugi planiraju godišnje odmore ili su već na odsustvu, za vas se potencijalno stvaraju brojne prilike
Ko je odgovorniji? Gen Z vs Milenials
Srpska ekonomija
Šta je za vas odgovornost? Da na poslu obavljate sve zadatke revnosno, da ne kasnite kad se nalazite s prijateljima, ili kad platite sve račune čim stignu? Sve ovo ili ništa od navedenog je podložno tumačenju, ali postoji jedna kategorija oko koje nema pregovora – odgovornost u saobraćaju, zato što je to dužnost koju imamo prema ljudskim životima
Kako mladi vide svoju budućnost?
Srpska ekonomija
Većina srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67%), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru
Koliko smo (ne)zadovoljni svojim izgledom
Srpska ekonomija
Novo istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju u Srbiji, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva jasne razlike u percepciji žena i muškaraca, ali i zabrinjavajuće podatke – preko 40 odsto ispitanika smatra da ima prekomernu težinu ili da je gojazno
Globalni izazov za studente
Srpska ekonomija
Posle više od dve decenije, jedno od najvažnijih međunarodnih studentskih takmičenja iz oblasti arhitekture, Saint-Gobain Architecture Student Contest, po projektnom zadatku vraća se tamo gde je i prvi put održano – u srpsku prestonicu. Ovo danas prestižno takmičenje okuplja više od 1.300 studenata iz oko 30 zemalja širom sveta
Czechoslovak Group - Ključni igrač u globalnoj odbrambenoj industriji
Srpska ekonomija
Kompanija Czechoslovak Group (CSG), evropski industrijski lider u odbrambenom i tehnološkom sektoru, specijalizovana za proizvodnju malokalibarske municije, vazduhoplovnu i automobilsko-železničku industriju, osnovana je 1995. godine