Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

SRPSKI EVROPSKI GRADOVI BUDUĆNOSTI

Beograd, Sremska Mitrovica, Sombor, Vranje, Zaječar
Piše: Milan Dobromirović

Čadež: Jaka konkurencija,
investitori nas prepoznaju


Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, uveren je da je od velikog značaja za državu kao investicionu destinaciju to što su srpski gradovi i regioni visoko rangirani na ovim listama. 

– Posebno treba imati u vidu da se po različitim kriterijumima ovde nalazimo u konkurenciji gradova i regiona cele Evrope, pa tako i najrazvijenijih centara, sa mnogo jačim privredama i razvijenijom infrastrukturom nego što je naša. Ubrzana realizacija infrastrukturnih projekata od strane Vlade Srbije, poput Koridora 11 i 10, i modernizacija železničke infrastrukture učiniće, siguran sam, mnoge gradove i opštine u Srbiji još privlačnijim za investicije – smatra Čadež, dodajući da treba imati na umu da se nalazimo u veoma jakoj konkurenciji kad je reč o privlačenju investicija.

– Srbija ima komparativne prednosti, koje investitori iz celog sveta prepoznaju, i naša zemlja aktivno komunicira sa njima – podvlači Čadež.

U ovom istraživanju britanski stručnjaci su, između ostalog, analizirali takozvanu cenu efikasnosti, ekonomski potencijal i strategiju privlačenja stranih investitora. Pet srpskih gradova našlo se na listi top deset gradova po ovim kriterijumima, stajući rame uz rame s poznatim ili manje poznatim gradovima Engleske, Francuske, Ukrajine, Rusije i država regiona.

Ukrajinci najbolji
Kad je reč o ceni efikasnosti, Beograd je neprikosnoven u Srbiji, ali je na listi 10 velikih evropskih metropola zauzeo solidno osmo mesto. Efikasnost je najjeftinija u Karkivu, drugom po veličini gradu u Ukrajini. Zanimljivo je da je i drugo i treće mesto pripalo ukrajinskim gradovima Dnjipropetrovsku i Odesi, a na listi su i metropole Rusije, Bugarske, Gruzije i Letonije. Na spisku nema nijednog grada zapadne Evrope.
Dok se na listi velikih efikasnih gradova možemo pohvaliti samo Beogradom, na spisku evropskih mikrogradova Srbija ima čak tri predstavnika – Sombor (7), Vranje (9) i Zaječar (10). Prvo mesto zauzima Štip, najveći grad u istočnom delu Makedonije.
Možda zvuči čudno, ali najveći ekonomski potencijal među evropskim mikrogradovima u Srbiji ima Sremska Mitrovica. Iako je ovaj vojvođanski grad na dnu evropske liste, zauzimajući deseto mesto, nalazi se u društvu mnogo poznatijih metropola, poput francuskog Monaka, belgijskog Mekelena i slovačke Žiline. Na vrhu je Galvej, gradić u Irskoj, poznat kao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija te države.
Još jedno iznenađenje, pokazuje istraživanje britanskih ekonomista, predstavlja Vranje, koje se našlo na listi deset evropskih mikrogradova s najboljom strategijom za privlačenje stranih investitora. Taj grad se može pohvaliti osmim mestom, dok je šampion u ovoj oblasti Ivanec, grad u severnom delu susedne Hrvatske.

Srem regija budućnosti


Da Srbija i te kako ima ekonomske adute i potencijal, a da nije reč o listama koje u sebi nose naziv „mikro“, pokazuje podatak da je Srem jedna od deset južnih evropskih regija budućnosti. Sremski okrug, osim toga, našao se i na spisku malih evropskih regija po ceni efikasnosti (6. mesto) i po poslovnom okruženju (10. mesto).

Industrija i obrazovanje
Komentarišući ove ekonomske pokazatelje, predsednik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Srpsku ekonomiju da su slična istraživanja rađena 2005. godine za Inđiju i Šabac, pa se malo šta od toga ostvarilo.
– Na Balkanu je jedino sigurno to da budućnost imaju samo veliki gradovi. Svi ostali imaju veliki problem, jer bez industrije i sa sve manje mladih obrazovanih ljudi u njima nema budućnosti. Ovo je glavna odlika Vranja, Mitrovice i Sombora. O istoku Srbije da ne govorim, taj region najviše zaostaje i bukvalno izumire – ističe Rajić. Prema njegovim rečima, ipak, britansko istraživanje daje izvesno ohrabrenje.
– Da bi ovi gradovi oživeli, na svakih 1.000 stanovnika potrebno je obezbediti najmanje 10-12 miliona evra investicija. To je kod nas jako teško postići, mada nije nemoguće – zaključuje Rajić.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu