Čadež: Jaka konkurencija, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, uveren je da je od velikog značaja za državu kao investicionu destinaciju to što su srpski gradovi i regioni visoko rangirani na ovim listama. – Posebno treba imati u vidu da se po različitim kriterijumima ovde nalazimo u konkurenciji gradova i regiona cele Evrope, pa tako i najrazvijenijih centara, sa mnogo jačim privredama i razvijenijom infrastrukturom nego što je naša. Ubrzana realizacija infrastrukturnih projekata od strane Vlade Srbije, poput Koridora 11 i 10, i modernizacija železničke infrastrukture učiniće, siguran sam, mnoge gradove i opštine u Srbiji još privlačnijim za investicije – smatra Čadež, dodajući da treba imati na umu da se nalazimo u veoma jakoj konkurenciji kad je reč o privlačenju investicija. – Srbija ima komparativne prednosti, koje investitori iz celog sveta prepoznaju, i naša zemlja aktivno komunicira sa njima – podvlači Čadež. |
U ovom istraživanju britanski stručnjaci su, između ostalog, analizirali takozvanu cenu efikasnosti, ekonomski potencijal i strategiju privlačenja stranih investitora. Pet srpskih gradova našlo se na listi top deset gradova po ovim kriterijumima, stajući rame uz rame s poznatim ili manje poznatim gradovima Engleske, Francuske, Ukrajine, Rusije i država regiona.
Ukrajinci najbolji
Kad je reč o ceni efikasnosti, Beograd je neprikosnoven u Srbiji, ali je na listi 10 velikih evropskih metropola zauzeo solidno osmo mesto. Efikasnost je najjeftinija u Karkivu, drugom po veličini gradu u Ukrajini. Zanimljivo je da je i drugo i treće mesto pripalo ukrajinskim gradovima Dnjipropetrovsku i Odesi, a na listi su i metropole Rusije, Bugarske, Gruzije i Letonije. Na spisku nema nijednog grada zapadne Evrope.
Dok se na listi velikih efikasnih gradova možemo pohvaliti samo Beogradom, na spisku evropskih mikrogradova Srbija ima čak tri predstavnika – Sombor (7), Vranje (9) i Zaječar (10). Prvo mesto zauzima Štip, najveći grad u istočnom delu Makedonije.
Možda zvuči čudno, ali najveći ekonomski potencijal među evropskim mikrogradovima u Srbiji ima Sremska Mitrovica. Iako je ovaj vojvođanski grad na dnu evropske liste, zauzimajući deseto mesto, nalazi se u društvu mnogo poznatijih metropola, poput francuskog Monaka, belgijskog Mekelena i slovačke Žiline. Na vrhu je Galvej, gradić u Irskoj, poznat kao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija te države.
Još jedno iznenađenje, pokazuje istraživanje britanskih ekonomista, predstavlja Vranje, koje se našlo na listi deset evropskih mikrogradova s najboljom strategijom za privlačenje stranih investitora. Taj grad se može pohvaliti osmim mestom, dok je šampion u ovoj oblasti Ivanec, grad u severnom delu susedne Hrvatske.
Srem regija budućnosti Da Srbija i te kako ima ekonomske adute i potencijal, a da nije reč o listama koje u sebi nose naziv „mikro“, pokazuje podatak da je Srem jedna od deset južnih evropskih regija budućnosti. Sremski okrug, osim toga, našao se i na spisku malih evropskih regija po ceni efikasnosti (6. mesto) i po poslovnom okruženju (10. mesto). |
Industrija i obrazovanje
Komentarišući ove ekonomske pokazatelje, predsednik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Srpsku ekonomiju da su slična istraživanja rađena 2005. godine za Inđiju i Šabac, pa se malo šta od toga ostvarilo.
– Na Balkanu je jedino sigurno to da budućnost imaju samo veliki gradovi. Svi ostali imaju veliki problem, jer bez industrije i sa sve manje mladih obrazovanih ljudi u njima nema budućnosti. Ovo je glavna odlika Vranja, Mitrovice i Sombora. O istoku Srbije da ne govorim, taj region najviše zaostaje i bukvalno izumire – ističe Rajić. Prema njegovim rečima, ipak, britansko istraživanje daje izvesno ohrabrenje.
– Da bi ovi gradovi oživeli, na svakih 1.000 stanovnika potrebno je obezbediti najmanje 10-12 miliona evra investicija. To je kod nas jako teško postići, mada nije nemoguće – zaključuje Rajić.