Potrebne brže regulatorne reforme za ekonomski razvoj  

Zakonodavna aktivnost države primetno je usporila tokom ove godine, pokazuju rezultati poslednjeg Kvartalnog izveštaja NALED-a o statusu regulatorne reforme u Srbiji. Dok je tokom prva tri kvartala 2023. bilo doneto 164 različitih propisa – zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata, u istom periodu ove godine usvojeno je 119 propisa, što je gotovo 30% manje.  

Da politički procesi mogu imati veliki uticaj na tempo donošenja propisa, potvrdilo se i u ovom slučaju - parlamentarni izbori koji su bili raspisani krajem oktobra, održani su polovinom decembra prošle godine, nakon čega je Vlada bila u tehničkom mandatu još pet meseci.  

- Nova Vlada izabrana je tek početkom maja, što objašnjava usporenu regulatornu aktivnost u prvoj polovini godine. Međutim taj trend se nastavio i tokom trećeg kvartala, a najavljivana rekonstrukcija Vlade bi mogla dodatno da uspori legislativni proces. Do sada ostvareni pozitivni ekonomski rezultati, mereno ubrzanjem stope rasta privrede Srbije koja bi prema projekciji Međunarodnog monetarnog fonda mogla da dostigne čak 4% ove godine, predstavljaju dobru početnu poziciju, ali bi ova stopa rasta uz brži tempo reformi mogla biti još i viša – navodi Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u. 

Usvojena Reformska agenda, ali potrebno brže usaglašavanje sa EU propisima 

Posebno je važno unaprediti rezultate na polju harmonizacije nacionalnih propisa sa EU legislativom. Prethodni Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2022-2025. (NPAA), koji je krajem oktobra zamenjen novim, predviđao je usvajanje 62 propisa tokom prva tri kvartala ove godine, ali u tom periodu bio je usvojen samo jedan propis. Prema tom dokumentu, do kraja godine  trebalo  je usvojiti čak 179 propisa.  

- Svetlu tačku u domenu evrointegracija ipak predstavlja usvajanje Reformske agende - Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kao značajnog krovnog dokumenta za planiranje i implementaciju reformi, kojim se otključao pristup evropskim fondovima iz Plana za rast, u ukupnom iznosu od 1,58 milijardi evra. Jedna od decenijskih NALED-ovih inicijativa za reformu parafiskalnih nameta i uvođenje elektronskog javnog registra svih taksi i naknada postala je deo Agende kroz uvođenje obavezne mogućnosti za bezgotovinsko plaćanje svih taksi i naknada na portalu eUprave, čime će spisak svih neporeskih davanja postati vidljiv na jednom mestu – ističe Gajić. 

Kvalitetni propisi su preduslov za ubrzanje rasta 

Jedan od preduslova za ekonomski rast je i podsticajan regulatorni okvir u okviru koga se odigrava privredni život. O tome svedoči i nedavno dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju koju su dobili Daron Adžemoglu, Džejms Robinson i Sajmon Džonson za njihova istraživanja u oblasti institucionalnih preduslova rasta.   

Regulatorna aktivnost ne podrazumeva samo donošenje novih propisa koji donose nove administrativne zahteve preduzećima, već i donošenje propisa koji umanjuju transakcione troškove, eliminišu nesigurnost u poslovanju i omogućavaju nesmetani tok privrednog života. Pored toga, važna odlika regulatornog procesa jesu i izmene postojećih propisa, jer su uočeni novi problemi ili pronađena bolja rešenja. Jedan od primera za to je Zakon o komasaciji zemljišta koji je u pripremi od 2019. godine, kao i neophodne izmene propisa koji uređuju imovinsko-pravne odnose u Srbiji uključujući pitanje legalizacije i upisa u katastar. Svedoci smo i velikih promena na tržištu rada koje iziskuju modernizaciju radnog zakonodavstva i bolje regulisanje savremenih i fleksibilnih oblika radnog angažovanja. 

- Da bi država uspela da reši brojne nagomilane probleme, ali i da deluje proaktivno pre nego što se oni pojave, potrebno je unaprediti zakonodavnu aktivnost i javno-privatni dijalog. Strane direktne investicije su već na visokom nivou – tokom prošle godine iznosile su 4,5 milijarde evra, ili 6% BDP-a, koliko očekujemo da iznose i ove godine, kao i javna kapitalna ulaganja koja očekujemo da skoče sa 6,4% BDP-a u 2023. na 7,9% u ovoj godini, pa bi više pažnje trebalo posvetiti unapređenju regulatornog okruženja kao mehanizmu za ubrzanje rasta – zaključuje Gajić.