Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema

Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije. Uspešna implementacija e-faktura stvara transparentniji, efikasniji sistem i brojne uštede.

Profesor ekonomije Bojan Dimitrijević smatra da čitav proces povećava transparentnost, efikasnost, komunikaciju, kvalitet i dostupnost informacija, kao i usklađivanje.

„Određeni izazovi svakako postoje. Još uvek nema uporedivih rešenja iz drugih zemalja, jer je Srbija jedan od pionira ovog procesa u odnosu na Evropsku uniju. Srbija je prva zemlja koja uvodi automatizaciju u pripremi poreske prijave na ovaj način, pa ponekad nedostaje primena iskustva drugih zemalja i manja je mogućnost učenja na greškama drugih. Svakako, neophodna je potpuna sinhronizacija između rešenja koja predlažu poreski stručnjaci i njihove tehničke primene u okviru informatičkih, softverskih i digitalnih rešenja”,smatra profesor Dimitrijević.

Kako dodaje, dalja usavršavanja u ovoj oblasti, sigurno će doprineti povećanoj efikasnosti procesa e-fiskalizacije i e-faktura, većoj transparentnosti, boljoj kontroli od strane Poreske uprave i revizije, poboljšavanju razmene podataka i informacija između poreskih obveznika i nadležnih državnih organa, doneće nove uštede i dodatno skraćenje trajanja poslovnog ciklusa.

U vremenu digitalizacije Dimitrijević kaže: „Svako tehnološko, informaciono i digitalno poboljšanje i novina uvek donosi početne probleme, nesnalaženja, nedovoljnu pripremu, otpore, nerazumevanja iz ugla obveznika novih propisa. To je razumljivo i tako treba shvatiti i kritiku i otpore koji dolaze iz privrede. Ipak, nema sumnje da je proces pripremljen i najavljen u razgovorima sa privredom, računovođama i proizvođačima softverskih usluga, da su doneseni odgovarajući propisi tokom leta (Pravilnik o elektronskom fakturisanju i Pravilnik o porezu na dodatu vrednost), da su pripremljena odgovarajuća softverska rešenja i da je počela implementacija novih rešenja koja treba da doprinesu konačnoj reformi podnošenja PDV prijave”.

Inače, danas je u sistemu više od 240 hiljada korisnika, razmenjeno je više od 220 miliona elektronskih faktura, a više od 100 hiljada firmi povezalo je svoje sisteme sa SEF-om.

„Država je dodatno produžila rok za primenu navedenih izmena, jer neće biti primene kazni do 1. januara ukoliko su greške u podacima učinjene nenamerno. Iz ugla države, preterano odugovlačenje sa primenom propisa može da vodi razvodnjavanju, smanjenju kredibiliteta procesa, nedovoljnoj efikasnosti, pa čak i odustajanju. Inisistiranjem na kraćim rokovima, uz fleksibilan pristup obuci kadrova, primeni rešenja i sankcijama, usklađuje se proces tako da se ipak ne odugovlači previše i da u razumnom roku dođe do efikasne primene novih rešenja“, objašnjava Dimitrijević.

Važan činilac u procesu primene e-faktura i digitalizacije u celosti su i knjigovođe, smatra knjigovođa Milan Trbojević i dodaje: „Za mene kao knjigovođu ceo sistem e-faktura je omogućio bolju preglednost, ažurnost i tačnost, i sadašnje izmene su nastavak tog pozitivnog trenda. Kada sve ovo imamo na jednom mestu, to nam pruža bolji pregled i evidentiranje, što smanjuje mogućnost greške, a poluautomatska prijava PDV-a će doprineti još efikasnijem radu. I u narednom periodu očekujemo nove dopune sistema, koje će omogućiti unapređenje rada“, smatra on.