Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Centar za obuku pilota

Kratak istorijat Vazduhoplovne akademije
Srpska ekonomija

Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu.

Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu, u zgradi koju je projektovao slavni arhitekta Josif Bukavac, osnivač, profesor i direktor škole sve do 1940. godine. Od tog dana pa sve do danas, u zgradi u Bulevaru vojvode Bojovića pisana je istorija srpske prosvete, industrije i srpskog vazduhoplovstva. Od 1930. škola beleži i prvu saradnju sa Ministarstvom vojske i mornarice kroz školovanje kadrova za potrebe vojske Kraljevine Jugoslavije, a potom i osnivanje jedriličarskog kluba, kao posebnog mesnog odbora Kraljevskog Aero-kluba „Naša krila” i Jedriličarske grupe „Ikar“.

Tokom Drugog svetskog rata zgrada na Dorćolu je oštećena, ali je škola nastavila sa radom na drugim lokacijama. Preko 130 učenika i profesora izgubilo je živote, a njih devet proglašeno je narodnim herojima.

Nakon rata, Vršac, u kom je 1925. godine formiran prvi aero-klub „Naša krila”, postaje centar za obuku pilota jedriličara, a 1947. prelazi u nadležnost Civilnih vazduhoplovnih vlasti Jugoslavije, dok se iste godine u školi u Beogradu formira Vazduhoplovni odsek. Potom 1954. godine, u Vršcu nastaje Državni vazduhoplovni centar kada se pilotima-jedriličarima pridružuju padobranci, piloti vazduhoplova i modelari. Od 1972. do 2010. godine, pod upravom JAT-a, preko 2000 pilota iz gotovo svih krajeva sveta steklo je svoje pilotske dozvole u Vršcu, da bi 2010. Vazduhoplovni centar Vršac postao deo Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA. Od te godine ponovo se u školi u Beogradu školuju kadrovi za potrebe Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije.

Decembra 2011. Vazduhoplovna akademija dobija sva potrebna ovlašćenja za sertifikaciju vazduhoplovno-tehničkog osoblja od strane Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.

U istoriji škole, poput septembra 1924, datuma osnivanja, stoji i jednako važan datum, maj 2021, kada odlukom Vlade Republike Srbije Vazduhoplovna akademija preuzima Vazduhoplovni centar Vršac i kada se osniva Visoka škola strukovnih studija Vazduhoplovna akademija.

Ostali naslovi

Potrebne brže regulatorne reforme za ekonomski razvoj  
Srpska ekonomija
Zakonodavna aktivnost države primetno je usporila tokom ove godine, pokazuju rezultati poslednjeg Kvartalnog izveštaja NALED-a o statusu regulatorne reforme u Srbiji. Dok je tokom prva tri kvartala 2023. bilo doneto 164 različitih propisa – zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata, u istom periodu ove godine usvojeno je 119 propisa, što je gotovo 30% manje
Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih