Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

S karticama je komfornije ako se pametno koriste

Vodič za plaćanja na letovanju
Srpska ekonomija

Sezona godišnjih odmora je počela i mnogi već pakuju kofere za željno iščekivano letovanje na kojem će napuniti baterije. Džepovi će se neizbežno malo isprazniti, ali uz mudro planiranje mogu se izbeći nepotrebni troškovi i neprijatnosti koje ponekad prate finansijske transakcije u inostranstvu. Na primer, da se zateknete bez platne kartice u cash-free hotelu ili obrnuto, da vam ponestane gotovine za krofne na plaži. Da ne pominjemo kako se i najbezazlenija povreda poput uboda ježa može pretvoriti u veliki izdatak ukoliko nemate putno zdravstveno osiguranje.

Evo nekoliko saveta kako da vam, umesto po nepotrebnim troškovima, letovanje ostane u sećanju samo po lepim stvarima.

Rezervacija smeštaja

Samostalna organizacija putovanja, bez agencija i ostalih posrednika, obično podrazumeva da se vlasniku smeštaja uplati određeni procenat od ukupnog iznosa na ime rezervacije. Ta vrsta transakcije nosi dodatni trošak, a najpovoljnije je da se obavi deviznim nalogom preko banke u kojoj imate račun. S obzirom na to da najčešće sami popunjavate podatke o primaocu novca, neophodno je da vam vlasnik smeštaja pošalje puno ime i prezime, naziv banke, IBAN broj i SWIFT. Malo jednostavnije, ali i malo skuplje je plaćanje preko specijalizovanih servisa za transfer novca.

Osiguranje, pa sve ostalo

Raspitajte se da li ste možda već pokriveni međunarodnim zdravstvenim osiguranjem, jer ga banke često nude uz platne kartice i tekući račun. Ukoliko niste, banka je dobro mesto da ugovorite putno osiguranje, jer većina ima saradnju sa osiguravajućim kućama, tako da svojim klijentima mogu ponuditi povoljne uslove. Pre nego što izaberete polisu koja odgovara vašim potrebama, individualnu ili porodičnu, raspitajte se koje sve rizike ona pokriva i u kom maksimalnom iznosu. Ako vam se ranije desilo da zbog nepredviđenih okolnosti morate da odustanete od unapred uplaćenog putovanja, onda znate da to nije mali trošak. Više se isplati osigurati se od otkaza putovanja, a nije loše ni osigurati prtljag od eventualnog gubitka ili oštećenja. Dobro bi bilo da i stan osigurate od provala, poplava i sličnih nezgoda da biste na put krenuli sasvim rasterećeni.

S karticama je jednostavnije

Korišćenje „plastike“ na putovanjima svakako je komfornije nego baratanje gotovinom. Nema potrebe da jurite menjačnice, preračunavate kurs i brinete gde ćete čuvati novac. Ipak, mnogi imaju dilemu da li se isplati koristiti kartice u inostranstvu, kolike su provizije i postoje li rizici od zloupotrebe. Prvo, način zaduženja i konverzije valuta zavisi od vrste kartice, toga da li je ona vezana za dinarski ili devizni račun i valute koja se koristi u stranoj zemlji. Preporučuje se da plaćanje obavite debitnom karticom vezanom za devizni račun na kom imate sredstva u valuti zemlje u kojoj se plaćanje obavlja (na primer, plaćanje evrima u Grčkoj), jer za većinu takvih kartica ne postoji provizija pri plaćanju. Ako sa devizne kartice u evrima plaćate račun izražen u turskim lirama, vaša banka će vam naplatiti samo trošak konverzije valute.

Ne prihvatajte konverziju u dinare

Kada u inostranstvu koristite karticu, trgovac vam može ponuditi da račun zaduži u dinarima. Iako to može da deluje zgodno, povlači uvećane troškove konverzije, naročito ako je u pitanju devizna kartica i zato je generalni savet da to ne prihvatite. Umesto toga, izaberite da platite u lokalnoj valuti. Vaša banka će uraditi konverziju po neuporedivo povoljnijim uslovima od onih koje biste dobili na ovakav način. Najbolje ćete proći na kursnim razlikama ukoliko novac podižete ili plaćate sa kartice koja je vezana za devizni račun.

Imajte važne brojeve pri ruci

Pre odlaska na putovanje informišite se u svojoj banci o tome koje kartice je moguće koristiti u inostranstvu, za koje vrste transakcija i kolike su provizije. Imajte kod sebe broj korisničkog centra banke koji obično radi 24 sata dnevno i koji ćete odmah pozvati ukoliko se desi da vam kartica bude ukradena ili je izgubite. U tom slučaju kartica će odmah biti blokirana, a sve neželjene transakcije sprečene. Pored toga, korisno je imati opciju SMS obaveštenja kako biste u realnom vremenu pratili uplate i izvršena plaćanja. Poželjno je da na put ponesete i rezervnu karticu kako ne biste zavisili od samo jedne. Budite sigurni da ste dobro zapamtili PIN pre nego što krenete na putovanje, ali ga ni slučajno ne zapisujte na samu karticu niti na papir koji držite u njenoj blizini.

Neka trgovac upotrebi karticu pred vama

Ne treba zaboraviti ni opšte savete koji važe za korišćenje kartica bilo gde. Kad plaćate, karticu nemojte ostavljati bez ličnog nadzora – najbolje je da je upotrebite sami ili insistirajte na tome da je trgovac upotrebi pred vama. Prilikom unosa PIN-a prekrijte tastaturu, jer ovaj podatak nikako ne treba deliti s drugima. Na kraju, ne zaboravite da sačuvate isečke o plaćanju i račune, a po povratku iz inostranstva proverite da li su sve transakcije adekvatno proknjižene. Dok sve ne budu evidentirane, čuvajte isečke i račune.

Podizanje gotovine

Ako vam u inostranstvu ponestane gotovine, preporuka je da za podizanje novca na bankomatima koristite debitnu umesto kreditne kartice, jer su provizije niže. Ukoliko ste klijent regionalne banke koja posluje i u zemlji u kojoj letujete, a novac podižete na njenom bankomatu, nećete ni platiti proviziju. I u ovom slučaju poštujte mere opreza koje generalno važe. Ne dopustite da vas bilo ko ometa i nadzire dok ste ispred bankomata i prekrijte tastaturu prilikom unosa PIN-a. Imajte u vidu da je upotreba kartice ograničena na dnevnom nivou. Svaka banka određuje maksimalne limite za kartice koje izdaje, a i neke države imaju svoje limite za podizanje gotovine u toku 24 sata.

Za više informacija o vrstama kartica i načinima na koje možete da ih koristite, posetite platformu ErsteZnali.rs. Platforma je deo besplatnog, nekomercijalnog programa finansijske edukacije građana koji već više od dve godine sprovodi Erste Banka. Program je pokrenut sa ciljem da najšira zajednica, od naših najmlađih sugrađana do odraslih, bolje razume upravljanje svojim finansijama.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća