Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

IMA LI LEKA ZA GALENIKU

DOSIJE GALENIKA
Piše: Milica Ostojić

Srbi su u mnogim sportovima šampioni sveta. U ostalim sferama teško da mogu da se pohvale tronom. Ipak, u ekonomiji postoji jedno polje u kojem smo apsolutni lideri - to je majstorstvo da uspešnu priču temeljno uništimo. Jedan od najsjajnijih primera ove antidiscipline je farmaceutski gigant "Galenika".

Ova zemunska fabrika pokrivala je 65 odsto tržišta lekova nekadašnje velike i prilično bogate SFR Jugoslavije, zemlje sa 24 miliona stanovnika. Koncem osamdesetih godina izvoz lekova proizvedenih u "Galenici" samo na prostor SSSR bližio se neverovatnoj brojci od 200 miliona dolara godišnje. Onda je došlo do raspada Jugoslavije, krvavih bratoubilačkih ratova, što je objektivno moralo da utiče i na poziciju nacionalne fabrike medikamenata. Ne treba zaboraviti ni ekonomske sankcije koje su opasale Srbiju i nisu dozvolile nikakav izvoz, ali ni uvoz neophodnih sirovina.

ISTORIJA

Zemunska fabrika pokrivala je 65 odsto tržišta lekova bivše SFRJ, a izvoz samo na prostor nekadašnjeg SSSR bio je oko 200 miliona dolara godišnje

Za četvrt veka "Galenika" je prešla put od giganta do prosjačkog štapa. Danas pokriva jedva deset odsto siromašnog srpskog tržišta, dužna je skoro 200 miliona evra i čeka spas u strateškom partnerstvu s nekim od svetski poznatih igrača na ovom tržištu. 

Trenutno je Vlada Srbije u pregovorima s britansko-ruskim   konzorcijumom "Frontijer-Petrovaks", koji bi, ako do dogovora dođe, pokušao da "Galeniku" uvede u mirnu luku. O pregovorima i partnerstvu govorićemo kasnije. Potrebno je prvo podsetiti na istorijat nekadašnjeg ponosa Zemuna, koji je, osim lekova, finansirao i istoimeni fudbalski klub.

Srpski milioner Milan Panić je još 1991. godine privatizovao "Galeniku" i njenom imenu pridružio skraćenicu ICN, kako se zvala njegova farmaceutska imperija. Disident koji je u Ameriku otišao sa 20 dolara, i ostvario san o kojem mašta svako ko pređe preko Bare, vratio se u domovinu na belom konju. Kupio je tri četvrtine kompanije po ceni od 270 miliona dolara. Platio je u kešu 50 miliona, a uneo je tehnologiju vrednu 220 miliona zelenih novčanica. Ostatak firme ostao je u državnom vlasništvu. 

Uprkos sankcijama, "Galenika" je radila, čak i zarađivala. Plate su bile natprosečne i redovne. A kako bi i bilo kad je njome rukovodio Panić, koji je 1992. godine postao i savezni premijer SR Jugoslavije, u kojoj su bile ostale samo Srbija i Crna Gora. Pa, čak i kad su prestali harmonični odnosi između tadašnjeg apsolutnog lidera u Srbiji Slobodana Miloševića i Milana Panića, u fabrici se još nisu naslućivali problemi. Tek 1999. godine Privredni sud u Beogradu donosi rešenje prema kojem državni udeo u "Galenici" narasta na skoro dve trećine. Obrazloženje za takav postupak bilo je da "Milan Panić nije ispunio svoj deo ugovora". Policija upada u prostorije kompanije i postavlja svoje rukovodstvo, a potom država svoje učešće prebacuje na Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO).

Sporan argument u toj odluci je da ICN nije u "Galeniku" doneo obećanih 220 miliona dolara. Sud se toga setio tek osam godina po dolasku Panića. 

Neposredno pred oduzimanje "Galenike", Milan Panić i zaposleni u fabrici našli su se u problemima. Novca je bilo sve manje. Ne baš zbog lošeg menadžmenta, nego zbog toga što je pre odluke Privrednog suda država "Galenici" dugovala oko 170 miliona dolara, koji su isporučeni srpskom zdravstvu. Neki su u to vreme bili skloni da veruju da je namera bila upravo da se ovi dugovi otpišu. 

Ubrzo je došlo do 5. oktobra. Bila je to 2000, a godinu kasnije u "Galeniku" se vraća Dušan Mitević. RZZO je izabrao novo rukovodstvo i potpuno ignorisao nekadašnje ugovore s Panićem. 

Istini za volju, kompanija dobro radi. Država dobija međunarodnu arbitražu protiv Panića i dobija celu fabriku, uz obavezu da bivšem saveznom premijeru vrati uloženih 50 miliona evra. 

Posle prvih izbora, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, na vlast dolazi Vojislav Koštunica i njegov DSS. Iako se danas čini da je najgore vreme za srpsku ekonomiju bio period kad je Koštuničin DSS bio na vlasti i kad su tajkuni krčmili sve što je državno, "Galenika" je imala sreće. U nju su došli domaćinski nastrojeni menadžeri. 

Dok na čelo "Galenike" nije došao Nedeljko Pantić, kadar vladajućeg SNS, fabrikom je upravljao Živorad Novaković, provereni stručnjak ove kompanije. Posle četiri godine pada u 2014, Novaković je uspeo da zaustavi sunovrat. Prvi put nakon Aleksandra Pravdića "Galenika" je počela da zarađuje, a proizvodnju je povećala za čak 30 procenata. U "Galenici" pričaju da je Novaković, zahvaljujući višedecenijskim vezama u farmaceutskoj industriji, založio svoj obraz i sirovine obezbedio na reč. Proizvodnja se ponovo podigla, pa je prvi put "Galenika" zaradila skoro 350 miliona dinara

Prvo je generalni direktor bio Dragan Stipčić, koga u maju 2005. zamenjuje bivši potpredsednik DOS-ove vlade Aleksandar Pravdić. Za njegovog mandata, prema svedočenju zaposlenih, bilo je zlatno vreme "Galenike". Ređale su se nagrade, a račun je bio u debelom plusu. Razmišljalo se o razvoju i, uz izuzetno povoljan kredit od 46,3 miliona evra, potpisan je ugovor sa italijanskom kompanijom IMA o izgradnji fabrike čvrstih farmaceutskih preparata, koja je, pokazalo se danas, jedini preostali adut propalog srpskog giganta.  

Kad je 2008. godine došlo do smene Koštuničinog kabineta i kad je vlast preuzela koalicija Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, kako to biva na ovim prostorima, socijalistima u miraz je pripala "Galenika". Pravdić je na njenim računima ostavio ni manje ni više nego 32 miliona evra. SPS-ov kadar Nenad Ognjanović kao generalni direktor preuzima upravu u novembru, a već do kraja godine potpisuje garanciju za kredit preduzeću "Velefarm" u AIK banci, vrednu pet miliona evra. I to je početak sunovrata. "Velefarmu" i njegovim ćerkama firmama garantovalo se za sve i svašta.

Rabati su trgovcima stalno podizani, čak i naknadno isplaćivani. Dok je garantovala za kredite "Velefarmu" (i povezanim firmama "Velefarm proleku" i "BG farmu") u iznosu od skoro 38 miliona evra, "Galenika" se zaduživala kratkoročnim kreditima. Finansijski izveštaji su pokazivali vrtoglavi pad sve do 2010. godine, kad su rashodi porasli na dvostruko viši nivo nego prethodne godine. 

Kako bilo, dugovi "Galenike" dostigli su neverovatan nivo od 130 miliona evra. A Ognjanović je smenjen polovinom 2011, da bi u maju 2013. godine bio uhapšen zbog sumnje da je upleten u malverzacije u nekadašnjem srpskom farmaceutskom ponosu. On i još 12 saradnika osumnjičeni su da su preplaćivali sirovine i skulpture i da su "Galeniku" oštetili za 34 miliona evra.

Dok na čelo "Galenike" nije došao Nedeljko Pantić, kadar vladajućeg SNS, fabrikom je upravljao Živorad Novaković, provereni stručnjak ove kompanije. Posle četiri godine pada u 2014, Novaković je uspeo da zaustavi sunovrat. Prvi put nakon Pravdića "Galenika" je počela da zarađuje, a proizvodnju je povećala za čak 30 procenata. U "Galenici" pričaju da je Novaković, zahvaljujući višedecenijskim vezama u farmaceutskoj industriji, založio svoj obraz i sirovine obezbedio na reč. Proizvodnja se ponovo podigla, pa je prvi put "Galenika" zaradila skoro 350 miliona dinara. 

Osim toga, pripao mu je i najteži deo posla. Uspeo je bez većih tenzija da broj zaposlenih smanji sa 2.800 na 1.400. Radnici su dobili između 250 i 300 evra po godini staža, i fabrika je pokazala vitalnost.

Njega je nasledio Pantić i nastavio s domaćinskim poslovanjem. Prema poslednjim podacima za 2016. godinu, u prvih devet meseci proizvodnja je porasla za dodatnih osam procenata, a dobit iz tekućeg poslovanja iznosila je 40 miliona dinara.

Uprkos dugovima, "Galenikino" poslovanje je konsolidovano. Zato je Vlada polovinom 2016. godine raspisala poziv za izbor strateškog partnera. Da još ima kremena u ovom starom farmaceutskom "upaljaču", svedoči činjenica da su se na poziv javila tri ozbiljna svetska igrača u proizvodnji medikamenata. To su indijska "Kadila", brazilski EMS i britansko-ruski konzorcijum "Frontijer-Petrovaks". Ponuda Britanaca i Rusa, koje je u Srbiju doveo srpski biznismen Toplica Spasojević, ocenjena je kao najbolja i u toku su pregovori s Vladom. Najveći problem su nagomilani dugovi, ali i o njima, kao i o svemu ostalom, treba pregovarati. Da li će oni biti uspešni i da li "Galeniku" čeka put nekadašnje slave, uskoro će se znati.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu