S rbija će ove godine od inostranih banaka i vlada uzeti kredite od fantastičnih 359.451.859.896 dinara, koji će biti uloženi u 20 kapitalnih projekata, otkriva Srpska ekonomija. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, naime, planirano je da se naša država zaduži za 1.154.618.999 dolara i još 1.802.100.000 evra kod Svetske banke, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope, kao i od Nemačke razvojne banke i stranih vlada.
Ovaj više nego ogroman novac trebalo bi da bude uložen u razvojne planove poput inkluzije, restrukturiranja javnih preduzeća i energetske efikasnosti, ali i konkretne infrastrukturne projekte: Koridor 10 i auto-puteve, rekonstrukciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad i Beograd – Stara Pazova, ali i obnovu kliničkih centara i izgradnju Univerzitetske deč- je klinike Tiršova (pogledati tabelu).
Komentarišući ovaj finansijski plan države za 2017. godinu, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić ocenjuje da je to dobra stvar. Prema njegovim rečima, aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom predviđeni su i kapitalni projekti koji bi trebalo da doprinesu bržem rastu i razvoju naše privrede.Naravno da se takvi projekti fi- nansiraju na razne načine, delimično iz budžeta, ali i iz drugih pozajmljenih izvora, kako od međunarodnih institucija, tako i poslovnih banaka i vlada iz inostranstva. Svakako su u određenim situacijama poželjna i javno-privatna partnerstva. Vest da će država delimično finansirati te projekte od stranih banaka i vlada i za tu namenu se zadužiti 359 milijardi dinara svakako treba dodatno pojasniti – pod kojim uslovima, s kojim rokovima dospeća, u kojoj valuti i s kojom kamatnom stopom. Svakako bi vredan pokušaj bio emitovanje dinarskih obveznica s dužim rokom dospeća, čime bi država poboljšala ročnu strukturu duga i smanjila valutni rizik – naglašava Grubišić za Srpsku ekonomiju.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za naš list da ga ova vest kao građanina veoma raduje, jer konačno imamo vlast koja ulaže u kapitalne projekte.