Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

SRBIJA ULAŽE 359 MILIJARDI DINARA U KAPITALNE PROJEKTE

Otkrivamo: Veliki investicioni planovi naše zemlje u 2017. godini
Piše: Milan Dobromirović

S rbija će ove godine od inostranih banaka i vlada uzeti kredite od fantastičnih 359.451.859.896 dinara, koji će biti uloženi u 20 kapitalnih projekata, otkriva Srpska ekonomija. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, naime, planirano je da se naša država zaduži za 1.154.618.999 dolara i još 1.802.100.000 evra kod Svetske banke, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope, kao i od Nemačke razvojne banke i stranih vlada.

Ovaj više nego ogroman novac trebalo bi da bude uložen u razvojne planove poput inkluzije, restrukturiranja javnih preduzeća i energetske efikasnosti, ali i konkretne infrastrukturne projekte: Koridor 10 i auto-puteve, rekonstrukciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad i Beograd – Stara Pazova, ali i obnovu kliničkih centara i izgradnju Univerzitetske deč- je klinike Tiršova (pogledati tabelu).

Komentarišući ovaj finansijski plan države za 2017. godinu, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić ocenjuje da je to dobra stvar. Prema njegovim rečima, aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom predviđeni su i kapitalni projekti koji bi trebalo da doprinesu bržem rastu i razvoju naše privrede.Naravno da se takvi projekti fi- nansiraju na razne načine, delimično iz budžeta, ali i iz drugih pozajmljenih izvora, kako od međunarodnih institucija, tako i poslovnih banaka i vlada iz inostranstva. Svakako su u određenim situacijama poželjna i javno-privatna partnerstva. Vest da će država delimično finansirati te projekte od stranih banaka i vlada i za tu namenu se zadužiti 359 milijardi dinara svakako treba dodatno pojasniti – pod kojim uslovima, s kojim rokovima dospeća, u kojoj valuti i s kojom kamatnom stopom. Svakako bi vredan pokušaj bio emitovanje dinarskih obveznica s dužim rokom dospeća, čime bi država poboljšala ročnu strukturu duga i smanjila valutni rizik – naglašava Grubišić za Srpsku ekonomiju.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za naš list da ga ova vest kao građanina veoma raduje, jer konačno imamo vlast koja ulaže u kapitalne projekte.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu