Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

RTB BOR – BISER ILI BALAST?

Piše: Sanja Radinović

Sudbina jednog od strateški najvažnijih preduzeća RTB Bor, koji zapošljava više od 4.200 ljudi, praktično je u rukama Tomislava Nikolića, koji je početkom ovog meseca boravio u Kini, na poziv tamošnjeg predsednika Si Đipinga. Bivši predsednik Srbije je, naime, otputovao u Kinu 30. marta, a jedan od ključnih zadataka koji je planirao da reši jeste udomljavanje borske kompanije, koja trenutno važi za ekonomski problem broj jedan u Srbiji, te najveći teret na leđima poreskih obveznika.

Kako saznajemo, u RTB Bor, od kojeg zavisi cela istočna Srbija, trebalo bi da uđe jedna od najvećih kineskih kompanija iz rudarskog kompleksa, uz dogovor s kineskim državnim vrhom. Uslovi za njihov dolazak u finansijski posrnulu i uništenu kompaniju pritom bi za Srbiju bili prilično rigorozni; otpisivanje svih dugova, koji sa starim dugovima iznose i više od milijardu evra, dovođenje kompletnog kineskog menadžmenta i odlazak većeg broja radnika – kako se spekuliše, čak i do 2.500, što je više od polovine zaposlenih u ovoj borskoj kompaniji.

Država se, inače, na prodaju eksplicitno obavezala u pregovorima s Međunarodnim monetarnim fondom. Kako se navodi u memorandumu sa MMF, „status ovog preduzeća biće rešen tokom 2017. godine”. Vlada je prethodno za RTB Bor odobrila program pod nazivom Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR), koji između ostalog predviđa i uvođenje profesionalnog menadžmenta.

Rudarsko-topioničarski basen Bor nije oduvek bio toliko problematičan. Iz ugla delatnosti i prognoza stručnjaka da bi cena bakra na svetskom tržištu trebalo rapidno da počne da raste, o njemu se govorilo kao o najvrednijoj kompaniji u istočnoj Srbiji i biseru domaće privrede. Direktor Blagoje Spaskovski tvrdio je da kompanija vredi najmanje milijardu evra. Takođe, iz današnje perspektive, kada država vapi za strateškim partnerom za ovu kompaniju, gotovo da neverovatno deluje činjenica da su se 2006, prilikom prvog pokušaja privatizacije, za kupovinu RTB Bor interesovale čak 23 firme.

Prethodno je država još jednom pokušala da proda borsku kompaniju, na leto 2007. godine. Na tom tenderu pobedio je austrijski Atek, koji je ponudio 466 miliona. Međutim, ni s tim ponuđačem RTB Bor nije imao sreće. Isto se dogodilo i s drugim tenderom, na koji se prijavio rumunski Kuprom. Ni jedna ni druga kompanija nisu uspele da ispune ugovorne obaveze.

Posle dva propala tendera, država se odlučila na dokapitalizaciju kompanije, uz uvođenje strateškog partnera. Bilo je zamišljeno da Srbija u zajedničku kompaniju unese imovinu RTB-a, a partner bi imao obavezu da investira. Predviđeno je bilo i da ulagač sve dugove preuzme na sebe. Zainteresovanih, međutim, nije bilo.

Kompanija RTB Bor godinama ima loše poslovne rezultate i godinama je nerešiv problem za Srbiju i njen budžet. To se može reći i za direktora Blagoja Spaskovskog, koji je već osmu godinu na čelu ove kompanije iako je u više navrata najavljivana njegova smena zbog loših rezultata.

RTB Bor je objavio da su gubici u poslovanju od 2003. do 2007. bili 153.595.000 dolara. Minus je isključivo rezultat neprekidnog višegodišnjeg nedomaćinskog i nestručnog poslovanja i upravljanja kompanijom.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu