Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

EURIBOR RASTE SIGURNO, PITANJE JE KADA

Piše: Sanja Radinović

Građani koji imaju stambene kredite u evrima već neko vreme plaćaju manje rate nego u momentu uzimanja zajma. Razlog je to što je euribor, kamata po kojoj srpske banke pozajmljuju novac, pala na najniži nivo u istoriji. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će se ovakav trend sigurno promeniti

“Vrlo je izvesno da će se euribor polako vraćati na svoje ranije nivoe. Njegov rast će zavisiti od oporavka evropske privrede i kretaće se od 0,5 do 0,75 odsto godišnje. Dakle, kada evropska privreda počne da raste, a procene su da početak takvog zamaha treba očekivati u narednih godinu dana, treba očekivati i početak rasta euribora, a samim tim i kamata na kredite.” Ovo za Srpsku ekonomiju tvrdi jedan bankar, a slično govore i ekonomisti koji argumente baziraju na onome što se događa u evropskoj i američkoj ekonomiji.

Procene su, dakle, da euribor, kamata čije povećanje znači i skuplje kredite u našoj zemlji, neće bar još godinu početi znatnije da raste. Potom, međutim, nesumnjivo treba očekivati jačanje ove kamate, tvrde poznavaoci.

Veće rate treba očekivati kod svih zajmova u evrima, a ceh će platiti više od 75.000 građana, koliko ih je podiglo stambene kredite vezane za euribor. Praktično, na tapetu će biti svi koji su kupovali stanove po kamati koja se sastoji od fiksnog dela i euribora, koji je promenljiv.

U poslednjih 15 godina euribor je znatno oscilirao. Tromesečni euribor je u aprilu 2015. prvi put pao u negativnu zonu i iznosio je -0,001 odsto. Toliko približno iznosi i danas. Pre šest godina, 2011, bio je tek nešto veći od jedan odsto, a krajem 2013. njegova vrednost je iznosila 0,3 odsto. Pre krize 2008. godine bio je 5,13 procenata, pa bi se, po scenariju po kom bi u budućnosti ponovo dostigao taj nivo, korisnici stambenog kredita našli u poziciji da kredit koji sada otplaćuju po kamati od 3,5 odsto zapravo plaćaju sa ukupnom kamatom od čak 8,5 procenata godišnje. To u prevodu znači da mesečna rata kredita od 50.000 evra danas iznosi oko 260 evra u proseku, a da je pre osam godina bila oko 400. Trend negativne stope koji imamo trenutno učinio je suprotno – prosečna mesečna rata od 290 evra iz 2010. godine danas je pala na 260 evra.

Ekonomista bečkog Instituta za međunarodne ekonomske nauke Vladimir Gligorov objašnjava za Srpsku ekonomiju da rast euribora “zavisi u najvećoj meri od Evropske centralne banke” i oporavka evropske ekonomije, ali i od Američke centralne banke. U prevodu, oporavak evropske ekonomije značio bi i rast euribora, kako najčešće, pored ekonomista, vole da kažu i bankari.

– Politika Evropske centralne banke zavisi od inflacije u zoni evra, koja opet zavisi od privrednog rasta i kursa evra. Kod ovog poslednjeg, najvažnija je najava Američke centralne banke da će nastaviti da postepeno povećava kamatnu stopu, što bi moglo da utiče na jačanje kursa dolara u odnosu na evro. To bi trebalo da utiče povoljno na privredni rast i inflaciju u zoni evra, jer raste izvoz, odnosno rastu cene uvoza. Tako je verovatno da bi u drugoj polovini godine Evropska centralna banka mogla da razmotri politiku kvantitativnih olakšica i najavi postepeni rast kamatnih stopa (malo verovatno pre sledeće godine). Ukoliko bi se oformila očekivanja da će tako i biti, eurolibor bi mogao da počne da se kreće prema pozitivnoj teritoriji. Ali to zasad izgleda kao veoma spor proces. Jer, da ponovim, ključan je uticaj kamata pod kontrolom Evropske centralne banke, a tu neće uskoro biti nekih promena – objasnio je Gligorov.

Bankari su do sada nekoliko puta grešili odgovarajući na pitanje kada se može očekivati početak rasta euribora. Najviše procena je bilo da se takav zamah može očekivati u 2015, ali njihove prognoze se nisu obistinile ni godinu i po dana posle. Sve vreme su, doduše,rast euribora uslovljavali izlaskom iz recesije i rastom privreda u Evropi.

Jedno je sigurno. Građani koji žele da uzmu kredit u evrima s fleksibilnom kamatom vezanom za euribor treba da imaju u vidu da se euribor do kraja otplate kredita može pomerati naviše i naniže.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu