Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Biznis i finansije

Biznis i finansije

Prijava

Glavna kontrola u Kneževini Srbiji

Zaboravljena istorija državne revizorske institucije

Piše: prof. dr Miloš Jagodić

Ideja o potrebi formiranja ustanove koja bi kontrolisala javna sredstva nalazila se još u ustavima Srbije iz 1835. i 1838, ali realizovana je iz političkih potreba posle dinastijske smene Obrenovića Karađorđevićima 1842. Novi režim formirao je ad hok komisiju, u okviru Državnog saveta, zakonodavnog tela i najvažnijeg centra moći u zemlji, za istragu ranije počinjenih pronevera državnog novca. Iz privremenog, komisija je prerasla u stalni organ.

Prvi zakon o Glavnoj kontroli donet je 1844. Njena dužnost je bila da pregleda račune svih javnih ustanova, radi na poboljšanju računovodstva u zemlji i obavlja redovne i iznenadne kontrole faktičkog stanja novca u kasama raznih državnih nadleštava. Izveštaje o radu podnosila je Državnom savetu. Prvi načelnik Glavne kontrole bio je dotadašnji računovođa Saveta, Jovan Ninić. Preostali personal činila su isprva još samo tri računoispitatelja, tj. revizora. Njihov broj je postepeno uvećavan.

Blagajnici državnih ustanova su u to vreme za tačnost podnetih računa odgovarali ličnom imovinom. Ipak, Glavnoj kontroli zakonom nisu bila data sudska ovlašćenja, tako da su se nedostaci koje bi otkrila u računima mogli naplatiti samo u redovnom sudskom postupku, uz prethodno stavljanje hipoteke na imovinu blagajnika. Ovo je bio jedan od osnovnih nedostataka u ustrojstvu Glavne kontrole. Otklonjen je novim zakonom iz 1858, kada su rešenja Glavne kontrole po pravilu postala izvršna.

Ostali naslovi

Gospodski provod sa Vladom Georgijevim

Gospodski provod sa Vladom Georgijevim

Srpska ekonomija

Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte

Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara

Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara

Srpska ekonomija

Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra

Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih

Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih

Srpska ekonomija

Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu

Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje

Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje

Srpska ekonomija

Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća

Deficit zanatlija

Deficit zanatlija

Srpska ekonomija

Po podacima sajta Poslovi Infostud, 2024. godinu obeležila je stabilnost na tržištu rada u Srbiji, sa ukupno objavljenih 73.732 oglasa za posao, što je za svega 0.7% više nego u 2023. godini. Ovaj blagi rast ukazuje na odsustvo velikih promena, ali i na kontinuitet u potražnji za radnicima

E-fakture kao alat modernizacije srpske privrede

E-fakture kao alat modernizacije srpske privrede

Srpska ekonomija

Nove funkcionalnosti Sistema elektronskih faktura (SEF) imaju značajan potencijal da pomognu modernizaciju poreskog sistema u Srbiji. Razvoj SEF-a ne samo da pojednostavljuje poslovanje privrede, već i doprinosi transparentnijem i efikasnijem upravljanju fiskalnih tokova

Sve sofisticiranije praznične prevare

Sve sofisticiranije praznične prevare

Srpska ekonomija

Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima

Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno

Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno

Srpska ekonomija

„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“

Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate

Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate

Srpska ekonomija

Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika

Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?

Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?

Srpska ekonomija

Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale