Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Uzgoj svinja – temelj naše državnosti

Piše: Željko Ivanji

U Srbiji su od najdavnijih vremena gajene svinje. One su bile, kako kaže Vuk Karadžić, “pravi i najveći užitak narodni; jedno što ih je zbog šuma lasno zapatiti i držati, a drugo što se u svako doba godine mogu prodati”. Iz ovog citata jasno se vidi da je u Srbiji u to vreme najzastupljenije bilo svinjogojstvo, ono najprimitivnije, ali svakako najzdravije, jer se za ishranu svinja koristio žir. “I najsiromašniji seljak imao je po nekoliko brava svinja. Nepregledne šume davale su obilato žira za njih, te su odgajivane gotovo bez ikakvih troškova i velikih teškoća“, navodi Karadžić.

Trgovina svinjama je još pre kneza Miloša postala osnovna grana srpske spoljne trgovine, koja je umnogome uticala i na izbijanje Prvog srpskog ustanka. Naime, tokom 18. veka došlo je do važne promene u načinu biranja kneževa (najviša srpska vlast u jednoj oblasti pod Turcima). Imućnije porodice, naročito one koje su se bavile uzgojem svinja, u mnogim oblastima su dobijale funkciju kneza. Knežine su bile teritorijalne jedinice formirane pod turskom vlašću. U njima je srpski narod pod Turcima imao svoju samoupravu. Sastojale su se od manje ili veće grupe sela, a na čelu im je stajao izabrani knez. Kneževi su, između ostalog, obavljali prikupljanje poreza, što je moglo da im donese pristojnu zaradu.

I vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe, posle hajdučke karijere postao je jedan od najuspešnijih trgovaca svinjama u Beogradskom pašaluku. Obogatio se, bar prema tadašnjim srpskim merilima, zahvaljujući svojim vezama u Austrijskom carstvu.

Na izbijanje Prvog srpskog ustanka znatno je uticala pohlepa janjičara i preveliki porez na stoku, posebno na svinje. Kao začetnici nove srpske aristokratije, kneževi su se suprotstavili janjičarima i tako su događaji krenuli u pravcu ustanka.

Kako je to mogao jedan utučeni narod da iz sopstvenih sredstava, bez ikakve novčane pomoći sa strane, vodi ratove od 1804. do 1817. i još da postavi temelje buduće državnosti, koja je zahtevala znatne troškove? Kako je moglo u to doba da se ustanak počne, izvede i da se posle njegovog sretnog završetka momentalno pristupi plaćanju velikih poreza kojima je finansiran budžet države?

Odgovor na postavljena pitanja glasi da je Srbija tog vremena imala vrlo velik izvoz, a gotovo nikakav uvoz, i da je izvoz bio u artiklu koji se i u najtežim prilikama stalno razmnožavao. Naime, godišnje se izvozilo svinja u iznosu od deset miliona groša.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu