Paradoksi ekonomskog rasta u Srbiji i EU

Zenonovi paradoksi su imaginarni preseci prokletstva srpske ekonomije. Ona nikad neće dostići ono ubrzanje koje će je približiti razvoju najbogatijih evropskih ekonomija, verovatno ni proseku Evropske unije. Paradoks Ahila i kornjače: sve i da je Ahil 10 puta brži od kornjače, koja je daleko odmakla (ukoliko zamislimo da će srpska ekonomija dostići tako intenzivnu stopu rasta), on mora iz svoje polazne tačke (A1) dostići kornjaču, koja je u svojoj trenutnoj tački (K1). Ali, kad Ahil bude stigao do tačke K1, kornjača će već preći do tačke K2. Ahil trči do tačke K2. Rastojanje između tačaka K u svakoj fazi se smanjuje, ali kornjača ostaje uvek ispred Ahila i on je nikad ne može prestići. Paradoks dihotomije objašnjava naše prastaro uverenje da stojimo u mestu, da se uvek ponavlja isto, da smo zarobljeni u spirali sopstvene nemoći i tuđih zlih namera. Kretanje je nemoguće: telo u pokretu mora prvo preći pola puta pre cilja. Da bi od tačke A stiglo do tačke B, mora prvo dostići tačku B1, na sredini puta između tačaka A i B. Ali pre toga mora doći do tačke B2, koja je između tačaka A i B1. Itd. Prema tome, kretanje nikad ne može početi. Paradoks strele u letu: strela se kreće u vremenskim intervalima, u kojima je nepomična jer svaki trenutak ima trajanje 0, i strela ne može biti na dva mesta u isto vreme. Prema tome, strela je u svakom trenutku nepomična.

Od poslednjeg paradoksa ka prvom, čini se da je srpska ekonomija zaista u svakom trenutku nepomična. Opšta percepcija je da se u njoj ništa nije promenilo i da se kreće, ukoliko se uopšte pomera, samo u smislu nepovratnog sunovrata. GDP Srbije bio je, međutim, 8,7 milijardi dolara u 2000, s vr- huncem, od toga vremena, od 49,26 u 2008, a 47,3 milijarde u 2014. GDP po glavi stanovnika u 2000. bio je 1.160, a 7.797 u 2014 (izvor IMF). Dalje, ni drugi paradoks, bez obzira na subjektivne doživljaje, nije održiv, jer je i za tekuću, 2017. godinu predviđen nastavak rasta koji je u 2016. iznosio +2,75%, a za 2017. se predviđa 3-4%. Prvi paradoks je, ipak, najpribližniji projektovanim trendovima. Prosečan GDP per capita u Evropskoj uniji iznosio je 35079.15 dolara u 2015, ili 278% svetskog proseka. Evropska komisija je rast u 2017. projektovala u prosečnoj visini od 1,6%, a od 1,8% za 2018. EU je zasad sporija od Srbije, ali pitanje je kad će Srbija biti u stanju da dostigne EU prosek, ukoliko uspe da zadrži rast od 3-4%, pod uslovom da se EU zadrži u zoni sporog rasta.