Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Medicinski turizam ima šansu u Srbiji

Prof. dr Jana Bacijalu
Piše: Ljiljana Staletović

Kada je odlučila da iz Grčke dođe u Beograd da bi se posvetila antiejdžingu, sagovornica Srpske ekonomije prof. dr Jana Bacijalu nije naišla na razumevanje svojih najbližih. Ratovi, embargo, bombardovanje i niz drugih problema nisu davali puno nade za uspeh. Ipak, vođena osećajem da će uspeti ako dobro bude radila svoj posao, uz razumne cene, dr Bacijalu nije posustala i pre 15 godina u Beogradu je otvorila kliniku. Danas je specijalista estetske i antiejdžing medicine, fizikalne medicine i rehabilitacije, a njen centar za mezoterapiju Dr Ioanna Batsialou član je opšte bolnice Medigroup.

Koliko su građani u Srbiji zainteresovani za medicinske usluge koje nudite vi i vaša klinika?

Ljudi u Srbiji drže do sebe, žele da izgledaju lepo, a mi imamo kvalitetne preparate i trudimo se da ostvarimo cilj– da neko ne izgleda samo lepo spolja, već da bude lep i iznutra. Počeli smo s mezoterapijom, botoksom, a onda dopunili svoju ponudu dermatološkim uslugama. Kupili smo laser koji je jedan od najboljih u svetu u oblasti antiejdžinga. Bavimo se kvadro medicinom, homeopatijom, doktorka koja se time bavi je šef odeljenja za kvadro medicinu u Srbiji. Imamo i doktora koji se bavi ishranom, funkcionisanjem metabolizma. Bavimo se kako spoljašnjim tako i unutrašnjim izgledom čoveka.

Da li je vaša profesija isplativa na srpskom tržištu kad se ima u vidu da je ekonomski standard naših građana veoma nizak i da im intervencije koje nudite nisu baš dostupne?

Generalno posmatrano, žene i muškarci na Balkanu umeju dobro da se održavaju, Srpkinje su lepe žene, Srbi su visoki, imaju duge ekstremitete i veoma lepo lice, sve disproporcije
adekvatne za Evropu. Međutim, naše intervencije su često potrebne. Što se tiče cena, tretman koji u mojoj klinici košta 200-300 evra u Engleskoj je 1.000 funti, a u Švajcarskoj 1.000
franaka. Ako čovek ima dobar odnos sa svojim klijentom, koristi kvalitetne i dugotrajne materijale koji ne dovode do toga da pacijent dolazi često na tretmane, onda će steći redovne klijente. U tom slučaju se dolazi do održivog finansijskog stanja. Moje kolege u inostranstvu zarađuju sa pet pacijenata onoliko koliko ja sa 20-30. Ali vremenom to ima veći efekat. Naravno, niko ne može da zna šta mu nosi sudbina. Da sam ostala u Grčkoj, koja sada ima ozbiljne finansijske probleme, i ja bih ih imala. No, ja sam u Srbiji i nemam komplikacije i probleme. Moraju da se imaju u vidu razni parametri. Čovek ponekad mora da bude i hrabar i mudar, mora da kreira svoj biznis plan, da ustanovi šta je isplativo.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu