Kada je odlučila da iz Grčke dođe u Beograd da bi se posvetila antiejdžingu, sagovornica Srpske ekonomije prof. dr Jana Bacijalu nije naišla na razumevanje svojih najbližih. Ratovi, embargo, bombardovanje i niz drugih problema nisu davali puno nade za uspeh. Ipak, vođena osećajem da će uspeti ako dobro bude radila svoj posao, uz razumne cene, dr Bacijalu nije posustala i pre 15 godina u Beogradu je otvorila kliniku. Danas je specijalista estetske i antiejdžing medicine, fizikalne medicine i rehabilitacije, a njen centar za mezoterapiju Dr Ioanna Batsialou član je opšte bolnice Medigroup.
Koliko su građani u Srbiji zainteresovani za medicinske usluge koje nudite vi i vaša klinika?
Ljudi u Srbiji drže do sebe, žele da izgledaju lepo, a mi imamo kvalitetne preparate i trudimo se da ostvarimo cilj– da neko ne izgleda samo lepo spolja, već da bude lep i iznutra. Počeli smo s mezoterapijom, botoksom, a onda dopunili svoju ponudu dermatološkim uslugama. Kupili smo laser koji je jedan od najboljih u svetu u oblasti antiejdžinga. Bavimo se kvadro medicinom, homeopatijom, doktorka koja se time bavi je šef odeljenja za kvadro medicinu u Srbiji. Imamo i doktora koji se bavi ishranom, funkcionisanjem metabolizma. Bavimo se kako spoljašnjim tako i unutrašnjim izgledom čoveka.
Da li je vaša profesija isplativa na srpskom tržištu kad se ima u vidu da je ekonomski standard naših građana veoma nizak i da im intervencije koje nudite nisu baš dostupne?
Generalno posmatrano, žene i muškarci na Balkanu umeju dobro da se održavaju, Srpkinje su lepe žene, Srbi su visoki, imaju duge ekstremitete i veoma lepo lice, sve disproporcije
adekvatne za Evropu. Međutim, naše intervencije su često potrebne. Što se tiče cena, tretman koji u mojoj klinici košta 200-300 evra u Engleskoj je 1.000 funti, a u Švajcarskoj 1.000
franaka. Ako čovek ima dobar odnos sa svojim klijentom, koristi kvalitetne i dugotrajne materijale koji ne dovode do toga da pacijent dolazi često na tretmane, onda će steći redovne klijente. U tom slučaju se dolazi do održivog finansijskog stanja. Moje kolege u inostranstvu zarađuju sa pet pacijenata onoliko koliko ja sa 20-30. Ali vremenom to ima veći efekat. Naravno, niko ne može da zna šta mu nosi sudbina. Da sam ostala u Grčkoj, koja sada ima ozbiljne finansijske probleme, i ja bih ih imala. No, ja sam u Srbiji i nemam komplikacije i probleme. Moraju da se imaju u vidu razni parametri. Čovek ponekad mora da bude i hrabar i mudar, mora da kreira svoj biznis plan, da ustanovi šta je isplativo.