Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Keš krediti nikada nisu bili jeftiniji

Bankarske pozajmice
Piše: Sanja Radinović

U Srbiji radi 31 banka. Svega nekoliko, poput Banke Inteze, Komercijalne banke i Unikredit banke, drži zajedno više od 40 odsto tržišta. Najveći broj preostalih radi sa manje od po pet odsto bankarskih klijenata, fizičkih lica ili privrednih subjekata. Strane banke vladaju sa 70 odsto učešća, državne banke imaju 15,8 odsto bankarskih klijenata, a privatne domaće banke zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta. Tri austrijske banke, Rajfajzen, Erste i Adiko, imaju udeo od 13,9 odsto, dok četiri grčke banke zauzimaju tek 11 odsto srpskog finansijskog
tržišta.

U takvim okolnostima borba za svakog klijenta gotovo da nema granice, pa su manje banke, u nameri da obezbede nove klijente i bolju pozicioniranost na tržištu, spremne da i za upola smanje kamate na keš kredite, koje su trenutno oko 15 odsto godišnje. Ovi krediti su, inače, najčešći proizvodi koji se u bankama u Srbiji traži među svim zajmovima.

– Praktično, ukoliko prenesete račun i zaradu iz jedne, veće banku, u drugu, manju, dobijate mogućnost da uzmete keš kredit po kamati i od osam odsto godišnje, uz period otplate od pet i više godina. Mesečna rata, umesto 17.000 dinara, iznosi oko 9.000 dinara sa svim troškovima. Dodatna pogodnost je to što kredit možete otplaćivati prevremeno a da ne plaćate kaznene penale. Tako mesečno možete otplaćivati dve ili tri rate i na kraju skratiti period otplate za jednu ili više godina – objašnjavaju za naš magazin u jednoj banci koja drži oko pet odsto tržišta u Srbiji.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu