Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Treba povećati svest o potrebi osiguranja

Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i CEO Generali Osiguranja Srbija
Piše: Danka Milošević

Tržište životnih osiguranja je u 2016. godini poraslo za 19,4 odsto, gledano u dinarima, i ona iz godine u godinu beleže dvocifren rast, što je u skladu s rastom u zemljama u razvoju, koji se kreće oko 15 procenata. Ipak, sektor osiguranja u Srbiji i dalje je nerazvijen i nalazi se znatno ispod stepena razvijenosti zemalja članica EU, rekao je u intervjuu za Srpsku ekonomiju Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i CEO Generali Osiguranja Srbija.

Dolazi li trend ukrupnjavanja osiguravajućih kuća, kao što je to slučaj s bankama?

Imajući u vidu svetske makroekonomske pokazatelje i trendove, realno je očekivati ukrupnjavanje tržišta na globalnom nivou. Neke akvizicije su se već dogodile prethodnih godina. Veliki osiguravači napuštaju tržišta na kojima ne mogu da ostvare zadovoljavajuć rezultate, kako bi pojačali svoje učešće na perspektivnim tržištima na kojima ostvaruju profit. Taj trend se, naravno, može odraziti i na naše tržište, imajući u vidu da ovde pretežno posluju internacionalne i regionalne kompanije. Pored toga, već nekoliko puta je najavljena prodaja Dunava, koji je u državnom vlasništvu. Generali Srbija aktivno prati dešavanja na našem tržištu i ima ambiciju da se dalje širi i razvija.

Sve više građana osigurava život, kako to tumačite?

Tržište životnih osiguranja je u 2016. godini poraslo za 19,4% odsto, gledano u dinarima. Životna osiguranja iz godine u godinu beleže dvocifren rast, što je u skladu s rastom u zemljama u razvoju, koji se kreće oko 15 procenata. Ali nije svugde tako. Primera radi, u centralnoistočnoj Evropi životna osiguranja četvrtu godinu zaredom beleže pad. Sektor osiguranja u Srbiji, pa tako i životnih osiguranja, i dalje je nerazvijen i nalazi se znatno ispod stepena razvijenosti zemalja članica EU. U strukturi ukupne premije u 2016. godini učešće životnih osiguranja povećalo se na 25,9 odsto (+2 pp u odnosu na 2015). Glavni razlozi su potreba građana da u ekonomski izazovnim vremenima finansijski zaštite sebe i članove svoje porodice, sve veći broj dobro edukovane prodajne sile, ali i partnerstvo osiguravajućih kompanija s bankama, koje su se u tome dobro pokazale. U budućem periodu očekujem znatan rast riziko polisa i smanjenje učešća polisa sa štednom primesom. Generali Osiguranje Srbija je godinama lider na tržištu životnih osiguranja u Srbiji i na taj način i pokretač ukupnog rasta. 

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu