Tokom oktobra politička i ekonomska zajednica na Zapadnom Balkanu bila je dosta aktivna. Bar na planu organizovanja i pohađanja regionalnih samita. I sve to radi poboljšanja i jačanja regionalne saradnje, pre svega ekonomske. Iz ugla posmatrača, čini se da su ovi samiti prava prilika da se postigne regionalni napredak, ali period nakon pomenutih sastanaka i ne odslikava baš takvu dinamizaciju i realizaciju deklarativno iznetih ideja i planova.
Najčešće se govori o infrastrukturnim projektima, transportnom povezivanju, energetskoj efikasnosti, brendiranju regiona, poboljšanju mobilnosti radne snage, slobodnom kretanju robe i usluga, ali sve to i dalje ostaje samo na obećanjima ili u procesu realizacije s dugoročnim ili, bolje rečeno, nevidljivim perspektivama. Možda predstavnici ekonomske zajednice zaista i teže da se dostigne infrastrukturno povezivanje koje će olakšati njihovu trgovinsku razmenu i mobilnost, međutim, kod političkih elita ovi motivi su sve manje izraženi.