Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema

Poreski sistem
Bojan Dimitrijević
Srpska ekonomija

Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije. Uspešna implementacija e-faktura stvara transparentniji, efikasniji sistem i brojne uštede.

Profesor ekonomije Bojan Dimitrijević smatra da čitav proces povećava transparentnost, efikasnost, komunikaciju, kvalitet i dostupnost informacija, kao i usklađivanje.

„Određeni izazovi svakako postoje. Još uvek nema uporedivih rešenja iz drugih zemalja, jer je Srbija jedan od pionira ovog procesa u odnosu na Evropsku uniju. Srbija je prva zemlja koja uvodi automatizaciju u pripremi poreske prijave na ovaj način, pa ponekad nedostaje primena iskustva drugih zemalja i manja je mogućnost učenja na greškama drugih. Svakako, neophodna je potpuna sinhronizacija između rešenja koja predlažu poreski stručnjaci i njihove tehničke primene u okviru informatičkih, softverskih i digitalnih rešenja”,smatra profesor Dimitrijević.

Kako dodaje, dalja usavršavanja u ovoj oblasti, sigurno će doprineti povećanoj efikasnosti procesa e-fiskalizacije i e-faktura, većoj transparentnosti, boljoj kontroli od strane Poreske uprave i revizije, poboljšavanju razmene podataka i informacija između poreskih obveznika i nadležnih državnih organa, doneće nove uštede i dodatno skraćenje trajanja poslovnog ciklusa.

U vremenu digitalizacije Dimitrijević kaže: „Svako tehnološko, informaciono i digitalno poboljšanje i novina uvek donosi početne probleme, nesnalaženja, nedovoljnu pripremu, otpore, nerazumevanja iz ugla obveznika novih propisa. To je razumljivo i tako treba shvatiti i kritiku i otpore koji dolaze iz privrede. Ipak, nema sumnje da je proces pripremljen i najavljen u razgovorima sa privredom, računovođama i proizvođačima softverskih usluga, da su doneseni odgovarajući propisi tokom leta (Pravilnik o elektronskom fakturisanju i Pravilnik o porezu na dodatu vrednost), da su pripremljena odgovarajuća softverska rešenja i da je počela implementacija novih rešenja koja treba da doprinesu konačnoj reformi podnošenja PDV prijave”.

Inače, danas je u sistemu više od 240 hiljada korisnika, razmenjeno je više od 220 miliona elektronskih faktura, a više od 100 hiljada firmi povezalo je svoje sisteme sa SEF-om.

„Država je dodatno produžila rok za primenu navedenih izmena, jer neće biti primene kazni do 1. januara ukoliko su greške u podacima učinjene nenamerno. Iz ugla države, preterano odugovlačenje sa primenom propisa može da vodi razvodnjavanju, smanjenju kredibiliteta procesa, nedovoljnoj efikasnosti, pa čak i odustajanju. Inisistiranjem na kraćim rokovima, uz fleksibilan pristup obuci kadrova, primeni rešenja i sankcijama, usklađuje se proces tako da se ipak ne odugovlači previše i da u razumnom roku dođe do efikasne primene novih rešenja“, objašnjava Dimitrijević.

Važan činilac u procesu primene e-faktura i digitalizacije u celosti su i knjigovođe, smatra knjigovođa Milan Trbojević i dodaje: „Za mene kao knjigovođu ceo sistem e-faktura je omogućio bolju preglednost, ažurnost i tačnost, i sadašnje izmene su nastavak tog pozitivnog trenda. Kada sve ovo imamo na jednom mestu, to nam pruža bolji pregled i evidentiranje, što smanjuje mogućnost greške, a poluautomatska prijava PDV-a će doprineti još efikasnijem radu. I u narednom periodu očekujemo nove dopune sistema, koje će omogućiti unapređenje rada“, smatra on.

Ostali naslovi

Šta da radite ako dobijete fišing imejl
Srpska ekonomija
Značajan broj fišing imejlova svakodnevno stiže do korisnika. Iako oni obično završe u spam folderu, jer ih današnji bezbednosni sistemi uglavnom lako prepoznaju i preusmere u neželjenu poštu (neretko zajedno i sa nekom legitimnom porukom), veliki broj uspe i da prevari korisnike i navede ih da otvore linkove koje sadrže i potom unesu svoje privatne podatke
Sedam saveta za finansijski pametan odmor
Srpska ekonomija
Letnji odmori su vreme za uživanje, punjenje baterija i stvaranje uspomena. Bilo da planirate da se brčkate u moru, istražujete skrivene ulice evropskih gradova ili uživate u prirodi Srbije – odmor ne mora da znači i ozbiljan udar na vaš budžet
Večna garancija vrednosti
Srpska ekonomija
Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama - ne bledi. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane
Kako finansije oblikuju naše zadravlje
Srpska ekonomija
Zvuči kao floskula, ali je činjenica jasna: finansijski stres vremenom utiče i na naše fizičko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Global Financial Health Initiative ukazuju na snažnu vezu između finansijskih briga i poremećaja poput anksioznosti, depresije, nesanice, hroničnih zapaljenja i povišenog krvnog pritiska
Leto je najbolje vreme za promenu posla
Srpska ekonomija
Kada pomislimo na leto, obično su nam odmor, plaže i kupanje prva asocijacija. Jednostavno, najtoplije godišnje doba povezujemo sa opuštanjem i razbibrigom, a ne još jednom stepenicom u karijeri. Ipak, razmislite još jednom. Dok drugi planiraju godišnje odmore ili su već na odsustvu, za vas se potencijalno stvaraju brojne prilike
Ko je odgovorniji? Gen Z vs Milenials
Srpska ekonomija
Šta je za vas odgovornost? Da na poslu obavljate sve zadatke revnosno, da ne kasnite kad se nalazite s prijateljima, ili kad platite sve račune čim stignu? Sve ovo ili ništa od navedenog je podložno tumačenju, ali postoji jedna kategorija oko koje nema pregovora – odgovornost u saobraćaju, zato što je to dužnost koju imamo prema ljudskim životima
Kako mladi vide svoju budućnost?
Srpska ekonomija
Većina srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67%), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru
Koliko smo (ne)zadovoljni svojim izgledom
Srpska ekonomija
Novo istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju u Srbiji, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva jasne razlike u percepciji žena i muškaraca, ali i zabrinjavajuće podatke – preko 40 odsto ispitanika smatra da ima prekomernu težinu ili da je gojazno
Globalni izazov za studente
Srpska ekonomija
Posle više od dve decenije, jedno od najvažnijih međunarodnih studentskih takmičenja iz oblasti arhitekture, Saint-Gobain Architecture Student Contest, po projektnom zadatku vraća se tamo gde je i prvi put održano – u srpsku prestonicu. Ovo danas prestižno takmičenje okuplja više od 1.300 studenata iz oko 30 zemalja širom sveta
Czechoslovak Group - Ključni igrač u globalnoj odbrambenoj industriji
Srpska ekonomija
Kompanija Czechoslovak Group (CSG), evropski industrijski lider u odbrambenom i tehnološkom sektoru, specijalizovana za proizvodnju malokalibarske municije, vazduhoplovnu i automobilsko-železničku industriju, osnovana je 1995. godine