Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Borba za očuvanje dostignutih standarda

Dvadeset godina prava javnosti da zna 
Autor: Marko Milićević
Autorka teksta: Kristina Obrenović, istraživačica u organizaciji Partneri Srbija

U Srbiji, kao i ostatku regiona bolno je uočljiv nesklad između pravnog okvira kojim se uređuje oblast pristupa informacijama od javnog značaja i implementacije zakona.

Uprkos deklarativnom zalaganju države za unapređenje transparentnosti, svedoci smo sve većeg zatvaranja institucija. Međunarodne organizacije, kao i civilni sektor i mediji u Srbiji ukazuju na kontinuirano nazadovanje u pogledu transparentnosti, odgovornosti i slobode informisanja.

Izveštaj Evropske komisije za Srbiju, za 2023. godinu naglašava potrebu za poboljšanjem transparentnosti i položaja novinara u Srbiji, ali izražava zabrinutost zbog povećanja SLAPP postupaka (istraga i sudskih postupaka koji imaju za cilj da zastraše i ućutkaju aktiviste i novinare).

Rezultati izveštaja Reportera bez granica za 2024. pokazuju da su sve zemlje Zapadnog Balkana unazadile svoj položaj na ovom indeksu. U izveštaju se posebno navodi da politički interesi guše novinarstvo u nekoliko zemalja koje su kandidati za članstvo u EU – Bosni i Hercegovini, Srbiji i Albaniji.

U Srbiji se ove godine obeležava 20 godina primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u atmosferi gušenja prava i sloboda. Ako se uzme da je prvih 10 godina primene Zakona bilo vreme prilagođavanja, učenja i unapređenja ostvarivanja ovog prava, drugih 10 godina je obeležila borba za očuvanje dostignutog nivoa prava javnosti da zna.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, institucija koja se bavi zaštitom prava na pristup informacijama duže od godinu dana ukazuje na sistemsku zloupotrebu prava sa kojom se susreću u praksi, kao i nedostatak kapaciteta da se izbori sa prilivom žalbi koje tražioci informacija upućuju ovoj instituciji. Trend ignorisanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od strane institucija, kao i zloupotrebe ovog prava od zlonamernih pojedinaca i grupa doveli su do potpunog obesmišljavanja ovog prava, i obeshrabrili one koji su ovo pravo koristili u javnom interesu.

Organizacija Partneri Srbija više od deceniju sprovodi aktivnosti u cilju unapređenja i odbrane ovog prava, pa tako svake godine obeležava i Međunarodni dan prava javnosti. Ove godine, na konferenciji „Budućnost slobode informacija“ koja će biti održana 6. 9. 2024. godine u Beogradu, razmatraće se globalni trendovi i pretnje po slobodu informisanja i pristupa informacijama, trenutna situacija u oblasti slobode pristupa informacijama u Srbiji i regionu, kao i uloga mladih novinara i aktivista u zaštiti prava na informisanje i slobodu govora.

Biće to prilika i za predstavljanje rezultata godišnjih istraživanja o stanju transparetnosti i otvorenosti organa javne vlasti u Srbiji, koja nedvosmisleno ukazuju da Srbija zaostaje u ispunjavanju međunarodnih standarda proaktivne transparentnosti, ali i značajnog dela obaveza predviđenih nacionalnim zakonodavstvom.

Opšta ocena koja je data i prošlih godina ostaje na snazi - trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom.

Imajući u vidu da je otvorenost vlasti jedno od ključnih pitanja reforme javne uprave i procesa evropskih integracija kojima naša zemlja teži, jasno je da se ovom problemu ne posvećuje dovoljna pažnja. Sprovodeći isto istraživanje nekoliko godina za redom, možemo zaključiti da je politička volja ključni faktor koji utiče na nivo otvorenosti institucija u Republici Srbiji.

Istraživanje ukazuje na to da institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što javnosti čine dostupnim osnovne informacije, kao što su nadležnost institucije, imena najviših javnih funkcionera i kontakt podatke. Međutim, građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu ovih institucija poput godišnjih programa rada, izveštaje o radu, te podataka koji se odnose na prihode i rashode institucija.

Nedostatak strateškog pristupa transparentnosti i komunikaciji sa javnošću ima značajne posledice. Naime, ovakav pristup doveo je do smanjenog poverenja građana u institucije, otežava građansku participaciju u donošenju odluka i umanjuje odgovornost izvršne vlasti prema javnosti. Nepoverenje je toliko veliko da nas čak i predlozi za izmenu propisa koji uređuje pravo javnosti da zna plaše.

Transparentnost i otvorenost su ključni faktori za razvoj demokratskog društva, jer omogućavaju građanima da budu informisani o radu Vlade i drugih institucija, i da aktivno učestvuju u političkim procesima. Takođe, povećana transparentnost može poboljšati efikasnost i integritet institucija, smanjiti rizik od korupcije, i podstaći druge institucije da slede primer odgovorne i otvorene komunikacije sa građanima.

Ostali naslovi

Šta da radite ako dobijete fišing imejl
Srpska ekonomija
Značajan broj fišing imejlova svakodnevno stiže do korisnika. Iako oni obično završe u spam folderu, jer ih današnji bezbednosni sistemi uglavnom lako prepoznaju i preusmere u neželjenu poštu (neretko zajedno i sa nekom legitimnom porukom), veliki broj uspe i da prevari korisnike i navede ih da otvore linkove koje sadrže i potom unesu svoje privatne podatke
Sedam saveta za finansijski pametan odmor
Srpska ekonomija
Letnji odmori su vreme za uživanje, punjenje baterija i stvaranje uspomena. Bilo da planirate da se brčkate u moru, istražujete skrivene ulice evropskih gradova ili uživate u prirodi Srbije – odmor ne mora da znači i ozbiljan udar na vaš budžet
Večna garancija vrednosti
Srpska ekonomija
Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama - ne bledi. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane
Kako finansije oblikuju naše zadravlje
Srpska ekonomija
Zvuči kao floskula, ali je činjenica jasna: finansijski stres vremenom utiče i na naše fizičko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Global Financial Health Initiative ukazuju na snažnu vezu između finansijskih briga i poremećaja poput anksioznosti, depresije, nesanice, hroničnih zapaljenja i povišenog krvnog pritiska
Leto je najbolje vreme za promenu posla
Srpska ekonomija
Kada pomislimo na leto, obično su nam odmor, plaže i kupanje prva asocijacija. Jednostavno, najtoplije godišnje doba povezujemo sa opuštanjem i razbibrigom, a ne još jednom stepenicom u karijeri. Ipak, razmislite još jednom. Dok drugi planiraju godišnje odmore ili su već na odsustvu, za vas se potencijalno stvaraju brojne prilike
Ko je odgovorniji? Gen Z vs Milenials
Srpska ekonomija
Šta je za vas odgovornost? Da na poslu obavljate sve zadatke revnosno, da ne kasnite kad se nalazite s prijateljima, ili kad platite sve račune čim stignu? Sve ovo ili ništa od navedenog je podložno tumačenju, ali postoji jedna kategorija oko koje nema pregovora – odgovornost u saobraćaju, zato što je to dužnost koju imamo prema ljudskim životima
Kako mladi vide svoju budućnost?
Srpska ekonomija
Većina srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67%), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru
Koliko smo (ne)zadovoljni svojim izgledom
Srpska ekonomija
Novo istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju u Srbiji, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva jasne razlike u percepciji žena i muškaraca, ali i zabrinjavajuće podatke – preko 40 odsto ispitanika smatra da ima prekomernu težinu ili da je gojazno
Globalni izazov za studente
Srpska ekonomija
Posle više od dve decenije, jedno od najvažnijih međunarodnih studentskih takmičenja iz oblasti arhitekture, Saint-Gobain Architecture Student Contest, po projektnom zadatku vraća se tamo gde je i prvi put održano – u srpsku prestonicu. Ovo danas prestižno takmičenje okuplja više od 1.300 studenata iz oko 30 zemalja širom sveta
Czechoslovak Group - Ključni igrač u globalnoj odbrambenoj industriji
Srpska ekonomija
Kompanija Czechoslovak Group (CSG), evropski industrijski lider u odbrambenom i tehnološkom sektoru, specijalizovana za proizvodnju malokalibarske municije, vazduhoplovnu i automobilsko-železničku industriju, osnovana je 1995. godine