Početni koraci evrozone: Ispod Mire sto đavola vire
Evropska unija na raskršću: Rane zadate sopstvenom rukom
Piše: prof. dr Ognjen Radonjić
Iako je šezdesetpetogodišnji proces evrointegracija praćen kontinuiranim političkim sukobima i neslaganjima na polju ekonomske politike, prvi put nakon 2003. EU, kao konglomerat država članica, postaje najmoćnija privreda na svetu. U godini izbijanja svetske finansijske krize (2008) BDP EU iznosi 19,2 hiljade mlrd. USD, što je bilo jednako 30,2% svetskog BDP. Iste godine je udeo SAD, Japana i Kine u svetskom BDP iznosio 23,1%, 7,9% i 7,2%, prema redosledu nabrajanja. Slično tome, u početku se barem tako činilo, projekat jedinstvene valute je vrlo dobro funkcionisao. U 2008. je učešće evrozone u BDP EU iznosilo 73,4%, a svetskom BDP 22,3%.
Ostali naslovi
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima
