Globalni finansijski sistem trenutno je u paradoksalnoj situaciji, što stavlja na muke kreatore ekonomske politike. S jedne strane, on jača zahvaljujući snažnoj podršci ekonomskih vlasti, privrednom rastu, rastućim finansijskim tržištima i niskim kamatnim stopama. S druge strane, znaci rastuće finansijske ranjivosti istovremeno postaju sve vidljiviji – investitori se odlučuju za rizičnije i manje likvidne plasmane, dok nivo zaduženja u nefinansijskom sektoru ubrzano raste. Dakle, stabilnost je destabilizirajuća.
Ukupni svetski dug nefinansijskog sektora (država, preduzeća i domaćinstva) iznosi $215 hiljada milijardi, što je jednako 325% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Samo u poslednjih deset godina ovaj dug je porastao za $70 hilj. mlrd., što je jednako 33% današnjeg globalnog svetskog duga nefinansijskog sektora. Najveći deo ovog prirasta pripisuje se rastu zaduživanja u Kini, u kojoj je dug nefinansijskog sektora porastao sa 200% BDP-a 2011. na 300% BDP-a 2017.