Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Uspon korporativnih superzvezda i monopolizacija globalnog tržišta

Tehnološki progres
Piše: prof. dr Ognjen Radonjić

Tehnološki progres doneo je strukturalnu promenu načina na koji tržišta funkcionišu. Živimo u svetu u kojem dominiraju virtuelna tržišta; u kojem su se u poslednjih četrdesetak godina desila znatna pomeranja u supstanciji bogatstva – od onog koje je čuvano dominantno u realnom kapitalu ka onom koje se dominantno čuva u finansijskom kapitalu; od sveta u kojem se pretežno investira u sektor proizvodnje i energetike ka svetu virtuelne ekonomije kojim upravljaju informacioni i finansijski tokovi.

Naravno, virtuelna tržišta ne determinišu samo proizvodnju i potrošnju već i načine na koje tržišta funkcionišu, kao i njihovu regulativu. Jeftina radna snaga u skoroj budućnosti neće donositi komparativnu prednost na nacionalnom i globalnom nivou.

Kada je uloga kapitala u pitanju, očigledno je da je savremena tehnologija učinila da se dodatna jedinica digitalnog kapitala kao što su roboti i softveri može proizvesti i distribuirati po veoma niskim ili skoro nultim troškovima. Dakle, digitalnog kapitala ima u izobilju, on ima niske i opadajuće marginalne troškove i njegov značaj raste u skoro svim sektorima proizvodnje dobara i usluga. Stoga, iako se rad u sve većoj meri zamenjuje mašinama, to jest proizvodnja postaje kapitalno intenzivnija, to ne znači da će dohodak vlasnika kapitala rasti u odnosu na dohodak na rad.

Sistem isplata zavisi od retkosti faktora proizvodnje, gde najveći dohodak prisvaja najređi resurs. Rad je već u nezavidnoj poziciji jer savremene tehnologije proizvode jeftine supstitute za sve veći broj ljudskih aktivnosti. Međutim, ukoliko digitalne tehnologije u budućnosti budu supstituisale realni kapital u sve većoj meri, ni dohodak na realni kapital neće znatno rasti. Drugim rečima, tehnološki napredak i era digitalizacije favorizuju treći resurs, to jest one koji inoviraju i kreiraju nove proizvode, usluge i poslovne modele.

Ideje postaju najređi resurs, ređi od rada i realnog kapitala, i nekolicina koja ima najbolje ideje bogato je nagrađena. Inovatori su oduvek proizvodili novu vrednost, ali su do sada bili primorani da svoj dohodak dele s radom i realnim kapitalom, bez kojih donedavno nije bilo moguće da ideja zaživi na tržištu. U eri digitalizacije, rad i realni kapital sve su manje potrebni da bi ideja bila tržišno realizovana, zbog čega sve veći deo novokreiranog dohotka prisvaja mala, kreativna skupina korporativnih superzvezda (superstars).

Ostali naslovi

Šta da radite ako dobijete fišing imejl
Srpska ekonomija
Značajan broj fišing imejlova svakodnevno stiže do korisnika. Iako oni obično završe u spam folderu, jer ih današnji bezbednosni sistemi uglavnom lako prepoznaju i preusmere u neželjenu poštu (neretko zajedno i sa nekom legitimnom porukom), veliki broj uspe i da prevari korisnike i navede ih da otvore linkove koje sadrže i potom unesu svoje privatne podatke
Sedam saveta za finansijski pametan odmor
Srpska ekonomija
Letnji odmori su vreme za uživanje, punjenje baterija i stvaranje uspomena. Bilo da planirate da se brčkate u moru, istražujete skrivene ulice evropskih gradova ili uživate u prirodi Srbije – odmor ne mora da znači i ozbiljan udar na vaš budžet
Večna garancija vrednosti
Srpska ekonomija
Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama - ne bledi. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane
Kako finansije oblikuju naše zadravlje
Srpska ekonomija
Zvuči kao floskula, ali je činjenica jasna: finansijski stres vremenom utiče i na naše fizičko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Global Financial Health Initiative ukazuju na snažnu vezu između finansijskih briga i poremećaja poput anksioznosti, depresije, nesanice, hroničnih zapaljenja i povišenog krvnog pritiska
Leto je najbolje vreme za promenu posla
Srpska ekonomija
Kada pomislimo na leto, obično su nam odmor, plaže i kupanje prva asocijacija. Jednostavno, najtoplije godišnje doba povezujemo sa opuštanjem i razbibrigom, a ne još jednom stepenicom u karijeri. Ipak, razmislite još jednom. Dok drugi planiraju godišnje odmore ili su već na odsustvu, za vas se potencijalno stvaraju brojne prilike
Ko je odgovorniji? Gen Z vs Milenials
Srpska ekonomija
Šta je za vas odgovornost? Da na poslu obavljate sve zadatke revnosno, da ne kasnite kad se nalazite s prijateljima, ili kad platite sve račune čim stignu? Sve ovo ili ništa od navedenog je podložno tumačenju, ali postoji jedna kategorija oko koje nema pregovora – odgovornost u saobraćaju, zato što je to dužnost koju imamo prema ljudskim životima
Kako mladi vide svoju budućnost?
Srpska ekonomija
Većina srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67%), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru
Koliko smo (ne)zadovoljni svojim izgledom
Srpska ekonomija
Novo istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju u Srbiji, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva jasne razlike u percepciji žena i muškaraca, ali i zabrinjavajuće podatke – preko 40 odsto ispitanika smatra da ima prekomernu težinu ili da je gojazno
Globalni izazov za studente
Srpska ekonomija
Posle više od dve decenije, jedno od najvažnijih međunarodnih studentskih takmičenja iz oblasti arhitekture, Saint-Gobain Architecture Student Contest, po projektnom zadatku vraća se tamo gde je i prvi put održano – u srpsku prestonicu. Ovo danas prestižno takmičenje okuplja više od 1.300 studenata iz oko 30 zemalja širom sveta
Czechoslovak Group - Ključni igrač u globalnoj odbrambenoj industriji
Srpska ekonomija
Kompanija Czechoslovak Group (CSG), evropski industrijski lider u odbrambenom i tehnološkom sektoru, specijalizovana za proizvodnju malokalibarske municije, vazduhoplovnu i automobilsko-železničku industriju, osnovana je 1995. godine