Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Biznis i finansije

Biznis i finansije

Prijava

Država odrešila kesu

Budžet za 2019. godinu

Piše: Suzana Radinović

Da li je budžet za 2019. godinu uravnotežen, razvojni i socijalni ili je nedovoljno efikasan za ubrzanje privrednog rasta i napretka države, pa čak i predizboran, kako ga ocenjuje opozicija? To je glavno pitanje koje su pred kraj godine pokrenule vlast, stručna javnost i opozicija.

Nekoliko stvari bilo je jasno već u nacrtu budžeta. Prvo, budžet za 2019. godinu predviđa nizak fiskalni deficit, što je dobro. Drugo, njegova struktura nije ekonomski zadovoljavajuća. Treće, vidi se da država za 2019. godinu nije planirala nove rezove i bolne mere fiskalne konsolidacije. Naprotiv, Vlada je ispunila obećanje i povećala izdvajanja za plate u javnom sektoru. Više para država će dati i za subvencije, ukupno 101,1 milijardu dinara, za razliku od 89,3 milijarde u 2018. godini. Najveći deo, 41% ukupnog iznosa, namenjen je za dotacije poljoprivrednicima, zatim privredi (17%), železnici (14,5%) i putevima (9%).

Pođimo redom. Planirani deficit iznosi 23 milijarde dinara, što je nivo dovoljno nizak da osigura postignutu makroekonomsku stabilnost, nisku inflaciju, stabilan kurs dinara i temelj za dalje smanjenje javnog duga, koji trenutno iznosi 54% BDP-a. Druga dobra karakteristika budžeta jeste to što su prihodi (1.246 milijardi dinara) i rashodi (1.269 milijardi) realno planirani, tako da nema rizika da minus u kasi bude veći, kao što se često dešavalo do pre nekoliko godina.

Ostali naslovi

U 2025. godini 15% manje oglasa za posao nego prethodne

U 2025. godini 15% manje oglasa za posao nego prethodne

Srpska ekonomija

Prema podacima Infostudovih sajtova za zapošljavanje i karijerni razvoj (Poslovi Infostud, HelloWorld i Startuj Infostud) tržište rada u Srbiji je tokom 2025. godine ušlo u fazu vidljivog usporavanja, koje se najjasnije ogleda u manjem broju objavljenih oglasa

RGZ odgovara na najčešća pitanja građana

RGZ odgovara na najčešća pitanja građana

Srpska ekonomija

U cilju informisanja građana o novom postupku Ciljane konvalidacije, koji je počeo sa primenom 1. januara 2026. godine izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, a koji omogućava proveru i upis prava u katastar na osnovu starijih isprava, u nastavku dostavljamo odgovore na najčešća pitanja javnosti

Vrednost tržišta nepokretnosti 1,8 milijardu evra u trećem kvartalu 2025.

Vrednost tržišta nepokretnosti 1,8 milijardu evra u trećem kvartalu 2025.

Srpska ekonomija

Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2025. godine pokazuje rast vrednosti tržišta od 2,2% i smanjenje broja transakcija od 2,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupan broj kupoprodajnih ugovora bio je 30.511

Podrška malim biznisima da besplatno uvedu bezgotovinska plaćanja i u 2026.

Podrška malim biznisima da besplatno uvedu bezgotovinska plaćanja i u 2026.

Srpska ekonomija

U zemlji u kojoj je keš, pogotovo u malim radnjama, decenijama bio neprikosnoven, ohrabruje podatak da se u prethodne dve i po godine skoro 10.000 preduzetnika i vlasnika malih biznisa širom Srbije prijavilo za POS program i iskoristilo subvencije da prvi put uvede bezgotovinsko plaćanje

Rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine

Rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine

Srpska ekonomija

RGZ indeks cena stanova za Republiku Srbiju u trećem tromesečju 2025. godine iznosi 187,56 što predstavlja rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa drugim tromesečjem 2025. godine cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,43%

Od klasičnih obuka do online kurseva

Od klasičnih obuka do online kurseva

Srpska ekonomija

Kako danas izgleda učenje u kompanijama u Srbiji, koje obuke poslodavci najčešće organizuju i koje veštine smatraju ključnim za razvoj zaposlenih - pitanja su na koja su Infostud i Krojačeva škola pokušali da daju odgovor kroz zajedničko istraživanje sprovedeno tokom novembra 2025. godine

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srpska ekonomija

Dok globalni talas sajberpretnji obara nove rekorde, a broj malicioznih uzoraka koje Kaspersky detektuje premašuje pola miliona dnevno, Srbija se nalazi usred veoma izazovnog perioda – sa značajnim porastom naprednih napada i sve očiglednijom ranjivošću sektora malih i srednjih preduzeća (MSP)

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Srpska ekonomija

Globalni investitori su podigli ukupnu vrednost zlatnih ETF fondova na više od 503 milijarde dolara, pri čemu je samo u proteklom mesecu uloženo čak 8,2 milijarde dolara. Zlatni ETF-ovi su investicioni fondovi kojima se trguje na berzi, a čija je osnovna imovina fizičko zlato

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Srpska ekonomija

Finansijska industrija ubrzano korača u novu digitalnu eru — dinamičniju, inteligentniju i povezaniju nego ikada ranije. Svaka inovacija donosi priliku, a svaka prilika otvara vrata kroz koja sajber rizici mogu da se provuku. Finansijske institucije moraju temeljno preispitati svoj pristup bezbednosti, prelazeći sa puke implementacije na stratešku sajber otpornost

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Srpska ekonomija

Mnogi i dalje veruju da je svejedno da li ulažu u nakit ili investiciono zlato. Razlika je, međutim, velika - nakit ima pre svega estetsku i sentimentalnu vrednost, dok je investiciono zlato sredstvo očuvanja imovine. Nakit se poreski tretira kao svaka druga roba, dok je investiciono zlato oslobođeno poreza