Srbija prebrinula najgore

Prethodnu godinu napuštamo i u 2019. ulazimo s jednom činjenicom i jednim pitanjem. Sudeći po državnom budžetu, u sledećoj godini neće biti bolnih rezova i oštrih mera fiskalne konsolidacije poput smanjenja plata i penzija. Nesumnjivo je, međutim, da će mesecima iznad Vlade, privrednika i građana lebdeti pitanje hoće li sve intenzivniji ekonomski i trgovinski ratovi u svetu napraviti novi balon koji bi stvorio novu svetsku krizu poput one iz 2008. kada je balon u Americi, između ostalog, oduvao i finansije u Srbiji.

Sasvim je jasno da je Srbija iz ekonomskog ugla prebrinula najgore i da su prethodne godine znatno poboljšani makroekonomski podaci poput BDP-a, javnog duga, inflacije i kursa. Javni dug, koji je išao i do 80% BDP-a, sada iznosi 54% i u 2019. godini trebalo bi da se spusti na 51% bruto društvenog proizvoda Srbije (tako bar prognozira Fiskalni savet). Drugo, inflacija koja je tokom prvih godina svetske krize u Srbiji iznosila i četiri-pet odsto, već je neko vreme stabilna i iznosi oko jedan odsto. Srbija se istovremeno može pohvaliti i stabilnim deviznim kursom – skoro dve godine zadržava se nivo od oko 118 dinara za evro (tokom 2015. i 2016. godine kurs je, podsetimo, bio nestabilan i iznosio je oko 123 dinara za evro).

Još nekoliko makroekonomskih pokazatelja govori u prilog činjenici da je Srbija na dobrom putu. Stopa nezaposlenosti koja je pre samo tri godine iznosila 26% već duže vreme je na nivou od oko 11%, minimalna zarada koju u Srbiji prima oko 300.000 ljudi za godinu dana povećana je za oko 4.000 dinara (na 27.000 dinara), prosečna zarada je na milimetar od 50.000 dinara, privredni rast u 2018. dostigao je 4,2 odsto, što je najveći godišnji rast BDP-a Srbije od početka svetske krize 2008. godine, strane direktne investicije veće su od 2,5 milijardi evra...