Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Biznis i finansije

Biznis i finansije

Prijava

Gasovodi donose zaradu

Drugi krak Turskog toka

Piše: Slaviša Vasiljević

Izgradnja produžetka gasovoda Turski tok kroz Bugarsku preko Srbije do Austrije prioritet je za rusko Ministarstvo energetike. Taj drugi krak cevovoda kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje trebalo bi da vodi do zemalja Južne i Jugoistočne Evrope. Ruski „Gasprom” pokrenuo je procedure za novi cevovod u Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Slovačkoj. Isporuke gasa Bugarskoj i Srbiji preko Turskog toka počele bi 2020. a Mađarskoj godinu dana kasnije.

Ukoliko Srbija izgradnju gasovoda shvati kao državni projekat broj jedan, naša privreda imaće više koristi od toga. Prvi je izgradnja gasne infrastrukture po celoj državi, posebno u zapadnoj i južnoj Srbiji, gde privreda plaća skupu struju, a strane kompanije teško dolaze jer je tehnologija novih fabrika po pravilu zasnovana na gasu. Drugi je naplata tranzita gasa i izgradnja interkonekcije ili gasnog haba najverovatnije u Nišu, za isporuku tog energenta Makedoniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i drugima u regionu. Dugoročno to znači do 100 miliona dolara zarade od tranzita. Treća i možda najveća korist jeste činjenica da planirana investicija u gasovod od Subotice do Preševa, s krakom prema granici s Crnom Gorom, iznosi najmanje 200 miliona evra. Izgradnja kompletne makro- i mikroinfrastrukture po srpskim gradovima procenjuje se na 1,8 milijardi evra. Ako se izgradi do 2024. to za domaći BDP znači rast od najmanje jedan odsto godišnje, uz angažovanje domaćih graditelja bar za polovinu posla i otvaranje više od 15.000 stabilnih radnih mesta.

Ostali naslovi

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srpska ekonomija

Dok globalni talas sajberpretnji obara nove rekorde, a broj malicioznih uzoraka koje Kaspersky detektuje premašuje pola miliona dnevno, Srbija se nalazi usred veoma izazovnog perioda – sa značajnim porastom naprednih napada i sve očiglednijom ranjivošću sektora malih i srednjih preduzeća (MSP)

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Srpska ekonomija

Globalni investitori su podigli ukupnu vrednost zlatnih ETF fondova na više od 503 milijarde dolara, pri čemu je samo u proteklom mesecu uloženo čak 8,2 milijarde dolara. Zlatni ETF-ovi su investicioni fondovi kojima se trguje na berzi, a čija je osnovna imovina fizičko zlato

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Srpska ekonomija

Finansijska industrija ubrzano korača u novu digitalnu eru — dinamičniju, inteligentniju i povezaniju nego ikada ranije. Svaka inovacija donosi priliku, a svaka prilika otvara vrata kroz koja sajber rizici mogu da se provuku. Finansijske institucije moraju temeljno preispitati svoj pristup bezbednosti, prelazeći sa puke implementacije na stratešku sajber otpornost

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Srpska ekonomija

Mnogi i dalje veruju da je svejedno da li ulažu u nakit ili investiciono zlato. Razlika je, međutim, velika - nakit ima pre svega estetsku i sentimentalnu vrednost, dok je investiciono zlato sredstvo očuvanja imovine. Nakit se poreski tretira kao svaka druga roba, dok je investiciono zlato oslobođeno poreza

Veza između gojaznosti i razboljevanja u Srbiji

Veza između gojaznosti i razboljevanja u Srbiji

Srpska ekonomija

Ovogodišnje istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva glavne zdravstvene izazove sa kojima se susreću stanovnici Srbije sa viškom kilograma. Procenjujući svoj višak kilograma, 37 odsto muškaraca kaže da ima između pet i deset kilograma viška. Istog je mišljenja 45 odsto žena

Fleksibilnost važnija od plate

Fleksibilnost važnija od plate

Srpska ekonomija

Četvrtu godinu zaredom, Osiguranik, TIM Centar, Rezilient i Infostud predstavili su rezultate istraživanja „Šta to radi zaposlene“, koje donosi najsveobuhvatniji pregled potreba, očekivanja i percepcija zaposlenih u Srbiji. Ove godine u istraživanju je učestvovalo 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih

The Bristol Belgrade na svetskoj mapi luksuza

The Bristol Belgrade na svetskoj mapi luksuza

Srpska ekonomija

The Bristol Belgrade dobitnik je prestižnog MICHELIN Key priznanja za 2025. godinu, čime sa ponosom preuzima ulogu ambasadora beogradskog duha, grada koji spaja energiju, gostoprimstvo i kulturu na način koji ostavlja snažan utisak na svakog posetioca

Još pet tona zlata do potpune sigurnosti

Još pet tona zlata do potpune sigurnosti

Srpska ekonomija

Zlatne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su rekordnih 51,7 tona. Samo tokom ove godine vrednost zlatnih rezervi uvećana je za 1,4 milijarde evra. Deo od pet tona kupljenih u julu 2024. još se nalazi u posebnom trezoru Narodne banke Švajcarske u Bernu, ali kada i ta količina stigne u Beograd, cela nacionalna zlatna rezerva biće fizički smeštena u domaće trezore

Kako savremene tehnologije menjaju budućnost vodosnabdevanja u Srbiji

Kako savremene tehnologije menjaju budućnost vodosnabdevanja u Srbiji

Srpska ekonomija

U Srbiji, u proseku, skoro polovina vode koja se pošalje u sistem nikada ne dođe do potrošača. Nestaje usput, u pukotinama starih cevi, u curenjima koja se ne primećuju, u greškama u merenju, nelegalnim priključcima

Dodeljene nagrada „Ekoopština“ 2025

Dodeljene nagrada „Ekoopština“ 2025

Srpska ekonomija

U ambasadi Francuske u Srbiji održana je ceremonija dodele nagrada konkursa „Ekoopština“ koji se organizuje u partnerstvu sa kompanijama Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, Wiener Städtische, Telekom Srbija, HUOT, nevladinim organizacijama NALED i SKGO, Francuskom agencijom za razvoj (AFD) i sa Delegacijom Evropske unije