Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Biznis i finansije

Biznis i finansije

Prijava

Država odrešila kesu

Budžet za 2019. godinu

Piše: Suzana Radinović

Da li je budžet za 2019. godinu uravnotežen, razvojni i socijalni ili je nedovoljno efikasan za ubrzanje privrednog rasta i napretka države, pa čak i predizboran, kako ga ocenjuje opozicija? To je glavno pitanje koje su pred kraj godine pokrenule vlast, stručna javnost i opozicija.

Nekoliko stvari bilo je jasno već u nacrtu budžeta. Prvo, budžet za 2019. godinu predviđa nizak fiskalni deficit, što je dobro. Drugo, njegova struktura nije ekonomski zadovoljavajuća. Treće, vidi se da država za 2019. godinu nije planirala nove rezove i bolne mere fiskalne konsolidacije. Naprotiv, Vlada je ispunila obećanje i povećala izdvajanja za plate u javnom sektoru. Više para država će dati i za subvencije, ukupno 101,1 milijardu dinara, za razliku od 89,3 milijarde u 2018. godini. Najveći deo, 41% ukupnog iznosa, namenjen je za dotacije poljoprivrednicima, zatim privredi (17%), železnici (14,5%) i putevima (9%).

Pođimo redom. Planirani deficit iznosi 23 milijarde dinara, što je nivo dovoljno nizak da osigura postignutu makroekonomsku stabilnost, nisku inflaciju, stabilan kurs dinara i temelj za dalje smanjenje javnog duga, koji trenutno iznosi 54% BDP-a. Druga dobra karakteristika budžeta jeste to što su prihodi (1.246 milijardi dinara) i rashodi (1.269 milijardi) realno planirani, tako da nema rizika da minus u kasi bude veći, kao što se često dešavalo do pre nekoliko godina.

Ostali naslovi

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Srpska ekonomija

Finansijska industrija ubrzano korača u novu digitalnu eru — dinamičniju, inteligentniju i povezaniju nego ikada ranije. Svaka inovacija donosi priliku, a svaka prilika otvara vrata kroz koja sajber rizici mogu da se provuku. Finansijske institucije moraju temeljno preispitati svoj pristup bezbednosti, prelazeći sa puke implementacije na stratešku sajber otpornost

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Srpska ekonomija

Mnogi i dalje veruju da je svejedno da li ulažu u nakit ili investiciono zlato. Razlika je, međutim, velika - nakit ima pre svega estetsku i sentimentalnu vrednost, dok je investiciono zlato sredstvo očuvanja imovine. Nakit se poreski tretira kao svaka druga roba, dok je investiciono zlato oslobođeno poreza

Veza između gojaznosti i razboljevanja u Srbiji

Veza između gojaznosti i razboljevanja u Srbiji

Srpska ekonomija

Ovogodišnje istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva glavne zdravstvene izazove sa kojima se susreću stanovnici Srbije sa viškom kilograma. Procenjujući svoj višak kilograma, 37 odsto muškaraca kaže da ima između pet i deset kilograma viška. Istog je mišljenja 45 odsto žena

Fleksibilnost važnija od plate

Fleksibilnost važnija od plate

Srpska ekonomija

Četvrtu godinu zaredom, Osiguranik, TIM Centar, Rezilient i Infostud predstavili su rezultate istraživanja „Šta to radi zaposlene“, koje donosi najsveobuhvatniji pregled potreba, očekivanja i percepcija zaposlenih u Srbiji. Ove godine u istraživanju je učestvovalo 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih

The Bristol Belgrade na svetskoj mapi luksuza

The Bristol Belgrade na svetskoj mapi luksuza

Srpska ekonomija

The Bristol Belgrade dobitnik je prestižnog MICHELIN Key priznanja za 2025. godinu, čime sa ponosom preuzima ulogu ambasadora beogradskog duha, grada koji spaja energiju, gostoprimstvo i kulturu na način koji ostavlja snažan utisak na svakog posetioca

Još pet tona zlata do potpune sigurnosti

Još pet tona zlata do potpune sigurnosti

Srpska ekonomija

Zlatne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su rekordnih 51,7 tona. Samo tokom ove godine vrednost zlatnih rezervi uvećana je za 1,4 milijarde evra. Deo od pet tona kupljenih u julu 2024. još se nalazi u posebnom trezoru Narodne banke Švajcarske u Bernu, ali kada i ta količina stigne u Beograd, cela nacionalna zlatna rezerva biće fizički smeštena u domaće trezore

Kako savremene tehnologije menjaju budućnost vodosnabdevanja u Srbiji

Kako savremene tehnologije menjaju budućnost vodosnabdevanja u Srbiji

Srpska ekonomija

U Srbiji, u proseku, skoro polovina vode koja se pošalje u sistem nikada ne dođe do potrošača. Nestaje usput, u pukotinama starih cevi, u curenjima koja se ne primećuju, u greškama u merenju, nelegalnim priključcima

Dodeljene nagrada „Ekoopština“ 2025

Dodeljene nagrada „Ekoopština“ 2025

Srpska ekonomija

U ambasadi Francuske u Srbiji održana je ceremonija dodele nagrada konkursa „Ekoopština“ koji se organizuje u partnerstvu sa kompanijama Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, Wiener Städtische, Telekom Srbija, HUOT, nevladinim organizacijama NALED i SKGO, Francuskom agencijom za razvoj (AFD) i sa Delegacijom Evropske unije

Očuvanje šuma i prirodnih resursa

Očuvanje šuma i prirodnih resursa

Srpska ekonomija

Inovativni potencijal AgAR-a već je prepoznat i na evropskom nivou – nakon nagrade na sajmu poljoprivrede u Poljskoj, AgAR se plasirao u finale prestižnog takmičenja za robotski traktor godine (TOTYbot), koje će svoj epilog imati na sajmu Agritechnica u Hanoveru ovog novembra

Šta da radite ako dobijete fišing imejl

Šta da radite ako dobijete fišing imejl

Srpska ekonomija

Značajan broj fišing imejlova svakodnevno stiže do korisnika. Iako oni obično završe u spam folderu, jer ih današnji bezbednosni sistemi uglavnom lako prepoznaju i preusmere u neželjenu poštu (neretko zajedno i sa nekom legitimnom porukom), veliki broj uspe i da prevari korisnike i navede ih da otvore linkove koje sadrže i potom unesu svoje privatne podatke