Čovek je u najvećem delu svoje istorije, sa izuzetkom prošlog i ovog veka, jeo prirodnu hranu za čiju se proizvodnju ne upotrebljavaju pesticidi, herbicidi niti veštačka đubriva. Umesto hemikalijama, biljke je od štetočina i bolesti čuvao prirodnim preparatima na biljnoj bazi ili pokrivajući ih slamom, a zemlju za veće prinose osposobljavao menjanjem useva, svake sezone ili na nekoliko godina.
Hrana dobijena na taj način zdravija je za čoveka i izaziva manje endokrinoloških, kardiovaskularnih i malignih oboljenja nego konvencionalna, koja je trenutno najzastupljenija iako je lekari redovno navode kao jedan od važnih faktora rizika za nastanak najčešćih bolesti današnjice. Industrijalizovana proizvodnja hrane, osim ljudima, šteti i prirodnim resursima, zemljištu, flori, fauni, vodotocima. Razvijeni svet to je već shvatio i ubrzano se okreće organskoj poljoprivredi.