Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Planetarni motor razvoja

Turistička industrija
Foto: Dejan Kovačević
Piše: Dejan Kovačević

Da turizam nije sporedna delatnost kao što se donedavno mislilo, već važna karika u lancu snažne privrede svake zemlje, dokazuju i rezultati te gigantske industrije. Naime, prema podacima Svetske turističke organizacije (UNWTO) iz avgusta ove godine, međunarodni turistički promet povećan je za 6,7% u 2017, što je najveći porast od krize iz 2009. Rast zarada doprineo je snažnom skoku prihoda u turizmu, na čak 1,6 triliona dolara, što tu granu privrede čini trećim po veličini izvoznim sektorom na svetu.

Istraživanja stručnjaka Svetske turističke organizacije pokazuju da su planetarna turistička kretanja ostvarila 1,323 triliona putovanja u 2017, za oko 84 miliona više nego 2016. godine, čime je postavljen novi rekord. Rast predvode afrički i evropski regioni (među kojima je i naš), koji su ostvarili porast prihoda od 9% odnosno 8%. Osim toga, međunarodni turizam zaradio je još 240 milijardi američkih dolara od međunarodnog prevoza putnika. Tako se došlo do sume od 1,6 triliona dolara, ili četiri milijarde dolara dnevno, što čini 7% svetskog izvoza. Nastavljen je i oporavak tradicionalnih mesta za odmor na Mediteranu i vraćanje nekih zemalja, kao što su Egipat, Tunis, Turska, na mapu željenih destinacija posle revolucija i terorizma.

Kina nastavlja da vodi u kategoriji globalnih putovanja u turizmu, s potrošnjom od 258 milijardi dolara, što je skoro petina ukupne turističke potrošnje u svetu. Francuska je i dalje prva najposećenija svetska destinacija, dok je Španija na drugom mestu. Posle šest godina dvocifrenog rasta Japan je ušao među prvih deset zemalja po prihodima od turizma (deseto mesto), dok se Ruska Federacija ponovo našla među njima (osmo mesto). U UNWTO saopštavaju da su do sada dostupni podaci potvrdili nastavak snažnog rasta međunarodnog turizma – za 6% od januara do aprila 2018.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu