Vreme velikih i brzih promena brine sve nas, a pogotovo lidere u velikim kompanijama čiji je zadatak da upravljaju radnom snagom. Zbog razvoja automatizacije i veštačke inteligencije, poslovi se transformišu i od radnika zahtevaju da idu u korak s vremenom. To može biti veliki problem iako su za pune efekte tih transformacija potrebne godine. Ipak, čak i sada kada je proces automatizacije tek na začetku, mnoge pozicije već zahtevaju nove digitalne mogućnosti i tehničku ekspertizu. Osim toga, stariji radnici odlaze u zasluženu penziju, a mlađe zamene možda nemaju ekvivalentno znanje, ali svakako imaju svoja očekivanja na radnim mestima. Kako se izboriti sa svim tim izazovima? Da li je rešenje naći radnike iz druge države i da li je za radnike rešenje napustiti matičnu zemlju u potrazi za hlebom?
Nema sumnje da korporativni rezultat, osim od talenta lidera i ekonomske politike, zavisi i od toga kako se radnici ponašaju – šta ljudi žele da rade i gde naći potrebne veštine. Kao što proučavaju tržišta kapitala koja se s vremenom menjaju, kompanije i države moraju da pokušaju i da održe budućnost radne snage. To uključuje i pronalaženje stranih kandidata za rad u trenutku kada imigraciona politika prolazi kroz promene u mnogim državama. Da li su ljudi više ili manje spremni da napuste svoja rodna mesta ili trenutna prebivališta zarad posla? SVE MANJE! I to uprkos globalnim izazovima koje smo prethodno nabrojali. Bar tako pokazuje istraživanje Boston Consulting Groupa i međunarodne onlajn kompanije za grutovanje Network, koji su istraživali trendove rada i radnih sklonosti među 366.139 ljudi u 197 zemalja, uključujući i Srbiju.