Stojan Novaković (1842–1915), zahvaljujući svojim interesovanjima i delima, upamćen je kao pravi polihistor. Pri svakom novom osvrtu na našu prošlost, Stojan Novaković iznova biva zatečen u velikom potezu – na poslovima dovoljnim da ovekoveče najmanje tri različite karijere. Nad istim perom beše nagnut pravnik, istoričar i filolog, i ko zna ko bi se tu još mogao prepoznati u širokim zamasima jedne zavidne erudicije.
Rođen je u Šapcu one iste godine u kojoj je knez Aleksandar Karađorđević stupio na tron. Na krštenju dobija ime Kosta, koje će kasnije zameniti „srpskijim” imenom Stojan. Od oca Jovana, čiji su se preci doselili najverovatnije iz Hercegovine, nasledio je visok stas, ali ne i crte dinarskog karaktera.
Školovanje započeto u rodnom gradu nastavio je u Beogradu. Tu završava gimnaziju i studije na pravnom odseku tadašnjeg Liceja i upravo na tom mestu jedan pregalaštvom ispunjen život već uzima maha. Stojan Novaković stići će da bude i gimnazijski profesor, i bibliotekar Narodne biblioteke, i profesor Velike škole, i akademik, i diplomata, i jedan od osnivača Napredne stranke (1880), i višestruki ministar i predsednik koncentracione vlade (1909), a ni peru ni hartiji neće ostati dužan.