Lekovitim biljem u Srbiji je ove godine zasejano 2.347 hektara ili jedan odsto obradivih površina, što je malo s obzirom na to da imamo dugu tradiciju gajenja i sakupljanja ovog bilja i da je reč o veoma profitabilnoj proizvodnji koja može da se obavlja i u staklenicima i plantažno, a ne traži naročito plodnu zemlju. Kako ističu poznavaoci prilika u ovoj oblasti, u narednom periodu moglo bi se očekivati povećanje površina pod ovim zasadom i prihoda od biljaka. Važan momenat je i tehnološki centar za preradu bilja i drugih poljoprivrednih kultura, koji bi prema najavama, u Beogradu trebalo da sagrade Kinezi.
Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije navodi da ovu proizvodnju najviše preporučuje to što daje veoma visoke prinose.
„Prinosi su naravno različiti od kulture do kulture i zavise od visine investicije, ali generalno gajenje lekovitog bilja donosi veći i brži profit od proizvodnje drugih poljoprivrednih kultura. Tako recimo da bi se podigao hektar kamilice neophodno je ulaganje od oko 600 evra, a od toga može da se ostvari zarada od 1.000 evra pa čak i više. I na nani se može dosta zaraditi, u prvoj godini oko 600 evra po hektaru a u narednim i do 1.000 evra. U proizvodnju anisa neophodno je uložiti oko 700 evra po hektaru, a dobit je oko 1.250 evra. Uzgoj bosiljka na hektaru zemlje zahteva ulaganje oko 850 evra a donosi zaradu od blizu 1.100 evra. Kod belog sleza veća su i ulaganja ali i zarada, pa je na pomenuti hektar potrebno uložiti oko 2.000 evra što daje 1.250 evra čiste dobiti”, kaže Bogunović.