Uz stav ja sam žrtva nema napretka u životu
Priče koje nas sabotiraju
Foto: privatna arhiva Piše: Radenka Marković
Ma koliko sumnjali da misao koju sve češće čujemo, a koja glasi „ono smo što mislimo o sebi”, i nije baš toliko važna, a ni najjtačnija, sve se na kraju svede na to da je i te kako istinita.
Pošto iz misli proističu i naše priče, iz prve tvrdnje logično proizlazi druga, koja kaže da smo i ono što o sebi govorimo, sebi i drugima. A od toga šta o sebi mislimo i šta o sebi govorimo, više nego što smo svesni zavisi naša stvarnost, uspeh, zadovoljstvo.
Među tim pričama ima nekoliko onih za koje Dragana Bačanek, lajfkouč i predavač na Akademiji menadžerskih veština u okviru D. R. Gilbert centra, kaže da bi bilo dobro da ih zamenimo istinitijim, jer će nam one biti korisnije ako želimo da se menjamo i osećamo bolje.
Prva se zove „ ja sam žrtva”. Ako mislimo da smo žrtva, svejedno da li svojih roditelja, partnera, okruženja, države, i gajimo stav „ jadna ja”, teško da ćemo napraviti neki preokret u životu. Jer, kako ističe naša sagovornica, žrtva uvek privlači nekoga ko je ugrožava, a njen magnetizam prosto poziva drugog da je umanji, povredi, osujeti.
– Istina je da je svako gospodar svoga života i zato treba odbaciti potrebu da sebe doživljavamo kao žrtvu. U tome će pomoći jedna jednostavna stvar, a to je pravilno postavljanje pitanja. Umesto „zašto mi se ovo dešava” treba se zapitati „zašto se ovo dešava za mene” i „šta ja učim iz ovoga” – kaže Bačanekova.
Ostali naslovi
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
