Da li je budžet za 2019. godinu uravnotežen, razvojni i socijalni ili je nedovoljno efikasan za ubrzanje privrednog rasta i napretka države, pa čak i predizboran, kako ga ocenjuje opozicija? To je glavno pitanje koje su pred kraj godine pokrenule vlast, stručna javnost i opozicija.
Nekoliko stvari bilo je jasno već u nacrtu budžeta. Prvo, budžet za 2019. godinu predviđa nizak fiskalni deficit, što je dobro. Drugo, njegova struktura nije ekonomski zadovoljavajuća. Treće, vidi se da država za 2019. godinu nije planirala nove rezove i bolne mere fiskalne konsolidacije. Naprotiv, Vlada je ispunila obećanje i povećala izdvajanja za plate u javnom sektoru. Više para država će dati i za subvencije, ukupno 101,1 milijardu dinara, za razliku od 89,3 milijarde u 2018. godini. Najveći deo, 41% ukupnog iznosa, namenjen je za dotacije poljoprivrednicima, zatim privredi (17%), železnici (14,5%) i putevima (9%).
Pođimo redom. Planirani deficit iznosi 23 milijarde dinara, što je nivo dovoljno nizak da osigura postignutu makroekonomsku stabilnost, nisku inflaciju, stabilan kurs dinara i temelj za dalje smanjenje javnog duga, koji trenutno iznosi 54% BDP-a. Druga dobra karakteristika budžeta jeste to što su prihodi (1.246 milijardi dinara) i rashodi (1.269 milijardi) realno planirani, tako da nema rizika da minus u kasi bude veći, kao što se često dešavalo do pre nekoliko godina.