Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Zarada leži u banjskim izvorima

Velnes, spa i zdravstveni turizam
Piše: Ljiljana Staletović

Srpska banja, rimske terme, turski hamam, finska i ruska sauna, morski i planinski vazduh, bazeni i džakuziji s običnom ili termomineralnom vodom, i sve to na jednom mestu, ponuda je velnes i spa centara. Srbija, idući u korak sa svetom, razvija velnes, spa i medicinski turizam, vodeći pritom računa o tome da udovolji potrebama kako domaćih tako i stranih turista, koji su, kada je reč o toj oblasti, veoma zahtevni, ali nimalo škrti. Naime, na globalnom nivou banjski turizam predstavlja tržište vredno 51 milijardu dolara.

Zato je Strategijom razvoja turizma Srbije za period 2016–2025. zdravstveni turizam definisan kao jedan od četiri turistička proizvoda visokog prioriteta. Strategijom je definisano podizanje konkurentnosti zdravstvenog turizma i njegov razvoj u skladu sa savremenim tržišnim trendovima do 2021. uz značajnu podršku države i privatne investicije.

Dr Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže za Srpsku ekonomiju da je velnes i spa jedan od 11 ključnih turističkih proizvoda u našoj zemlji.

– Vlada Srbije u prethodne tri godine uložila je više od 430 miliona dinara u razne infrastrukturne projekte u ovoj oblasti. Iz godine u godinu kvalitet ponude sve je bolji, a veći je i broj gostiju. Za osam meseci ove godine broj gostiju u banjama bio je za 16 odsto veći nego u istom periodu prošle. Naš cilj je da gosti odu zadovoljni i da srpske banje budu konkurentne na međunarodnom tržištu – naglašava dr Knežević.

Malo je poznato da je Srbija, prema podacima Svetskog velnes instituta, rangirana kao 25. svetsko top-tržište banjskog turizma u 2013. godini s prihodima od 188 miliona dolara. Prošle godine u banjama Srbije boravilo je 519.000 turista, koji su ostvarili 2,2 miliona noćenja. Taj broj je veliki, ali Srbija ima uslove za dolazak još više banjskih i velnes turista tokom čitave godine.

Kako privući domaće i strane goste u banje? To pitanje postavlja se u svim zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope, koje uglavnom nemaju izlaz na more, ali leže na basenima termomineralnih voda. Upravo u tome jeste šansa za razvoj velnes, zdravstvenog i spa turizma. Potencijal je bogat, ali je pitanje kako kreirati autentičnu banjsku ponudu zasnovanu na kulturnom i istorijskom nasleđu u regionu, s fokusom na spa-kulturu. To je bila i tema Devetog CEI regionalnog foruma velnes i spa industrije, koji je sredinom oktobra održan u Vrnjačkoj banji. Forum je organizovao Velnes klaster Srbije, uz podršku Centralno evropske inicijative (CEI), Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i turske Agencije za razvoj i koordinaciju TIKA.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu