Novac je bio odraz postojanja vladara

- Novac je naša istorija, istorijski dokument, svedočanstvo prošlosti, on je delo primenjene umetnosti, a kao deo fonda Narodnog muzeja u Beogradu novac dobija još jednu važnu dimenziju – postaje sačuvana srpska srednjovekovna, istorijska baština - ističe muzejski savetnik dr Vesna Radić.

Novac je, kaže sagovornica, bio odraz postojanja vladara i njegove vlasti na toj teritoriji. Zato na kovanicama nije bilo godina. Vladar koji je dolazio na presto kovao je svoj novac. Sa njegovim odlaskom sa vlasti dolazio je drugi vladar, što je značilo i pojavu novog novca.

- Srpska država doživela je ekspanziju u doba Nemanjića, a vrh novčarstva je dostignut za vreme vladavine cara Dušana. Tada je novac kovan u velikim količinama, uvode se nove novčane vrste, kao i brojni monetarni tipovi. Naš novac izlazi van granica srpske srednjovekovne države. Taj uspon srpskog novčarstva trajao je dok je trajalo i carstvo - priča dr Radić.

Sledi period u kojem su novac kovali oblasni gospodari i to je vreme pada vrednosti srpskog novca. Odlikuje se manjim misijama, manjim brojem novčanih vrsta. Reč je najčešće o nominalima na kojima se nalazilo samo ime gospodara koji je taj novac kovao.

Do velike promene ponovo će doći u vreme despota Stefana Lazarevića koji je ujedinio srpsku teritoriju i ponovo zaveo centralizovanu vlast. To je period ponovnog procvata srpskog novčarstva koji će nastaviti Stefanov naslednik despot Đurađ. Dr Vesna Radić naglašava da je taj despotski period bio veoma turbulentan. Novac je kovan u velikom obimu i malim serijama. Iz vremena oblasnih gospodara novac je, u smislu težine, izgubio vrednost, dok je u vreme despota ta vrednost utrostručena. Što se tiče ikonografije izostaju hrišćanski motivi. Despot Đurađ na novac stavlja svetovne motive čime se u potpunosti približio novcu srednjovekovne Evrope.

U nastavku priče o srednjovekovnom srpskom novčarstvu saznaćete zašto je novac kovan od srebra i kada se na srpskom novcu javljaju natpisi ispisani na ćirilici.