Dok su mnoge razvijene zemlje od reciklaže napravile ozbiljan posao koji zapošljava veliki broj radnika i stvara značajan profit, a s druge strane čuva zdravu životnu sredinu, Srbija u toj oblasti nije mnogo uradila. Ne zato što otpada nemamo. Naprotiv, imamo ga i previše, u šta se možemo uveriti kuda god da se okrenemo. Najveći problem je u tome što se on nedovoljno sakuplja jer taj posao nije dobro regulisan ni organizovan.
Ono što je otpad i što bi zapravo trebalo da se skuplja i ponovo prerađuje, može se podeliti u dve grupe. U jednoj su gume, električni i elektronski uređaji, ulja, akumulatori, vozila, a u drugoj ambalažni otpad, tj. papir, staklo, plastika. Prvu grupu, zajedno s firmama koje rade reciklažu metala, pokriva Udruženje reciklera Srbije, a drugu Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada.