Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Slobodne zone miljenice kompanija

Šta privlači domaća i strana preduzeća
Piše: Danica Stević

Zbog brojnih povlastica koje nudi investitorima, Slobodna zona Pirot nedavno je proglašena najuspešnijom u Srbiji i trećom u svetu, i to na rang-listi „Fajnenšel tajmsa”. Nudeći besplatne priključke za infrastrukturu, 50 odsto popusta na korišćenje svih javnih usluga u prvih pet godina poslovanja, mogućnost korišćenja objekata već izgrađenih u okviru zone, kao i carinske i poreske olakšice koje imaju svi investitori nastanjeni u slobodnim zonama u našoj zemlji, Pirot se svrstao na vrh liste najboljih poslovnih zona, najpre u Srbiji, sada i u Evropi. Potvrdu toga dobio je ne samo od prestižnog „Fajnenšel tajmsa” već i skorašnjim učestvovanjem na Svetskoj konferenciji slobodnih zona održanoj u Kini.

Slobodna zona Pirot, kao najuspešnija i najstarija u Srbiji, godišnje prometuje nešto manje od 700 miliona evra. Zbog zainteresovanosti investitora trenutno se radi na proširenju njenih granica, a još veći rast i više investitora očekuje se tek po završetku istočnog kraka Koridora 10 i povezivanja s auto-putem. Skorašnje priznanje Pirot je dobio, prema obrazloženju, zbog najboljih podsticaja koje nudi i povećanja broja preduzeća za 22 odsto za poslednjih godinu dana.

U Pirotskoj slobodnoj zoni prošle godine poslovalo je 75 preduzeća, i to 43 domaća i 32 strana, od kojih su najpoznatija „Tigar Pirot” i „Tigar tajers”. Broj zaposlenih je oko 5.500. Iako je, prema podacima Uprave za slobodne zone Ministarstva finansija, broj korisnika te slobodne zone manji nego 2016, u Pirotu se hvale kako je upravo zahvaljujući slobodnoj zoni u njihovom gradu ekonomska situacija drastično bolja. Kao ilustraciju navode primer da je Pirot pre deset godina bio na 100. mestu po visini zarade u Srbiji, dok se danas nalazi među prvih 20, odmah iza beogradskih opština.

Trenutno u Srbiji ima 14 slobodnih zona, a njihov razvoj ubrzao se usvajanjem Zakona o slobodnim zonama 2006. godine.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu