Od električne energije koju troše stanovnici Srbije, prema trenutnim podacima, 23-24 odsto proizvedeno je iz obnovljivih izvora energije (OIE), a preostalih 76-77 procenata iz uglja. S tim u vezi otvara se pitanje čemu služe OIE i kakvu štetu nanosi proizvodnja struje iz konvencionalnih izvora.
Proizvodnja struje iz uglja ima kratkoročne i dugoročne štetne efekte. Na prvom mestu kratkoročnih štetnih efekata jeste neodgovarajući transport uglja iz kopova do termoelektrana. Naime, rasipanjem ugljene prašine tokom transporta zagađuju se vazduh i poljoprivredno zemljište. Na drugom mestu je izbacivanje tople vode iz termoelektrana u reke. Treba imati u vidu da se u postupku proizvodnje električne energije izdvaja topla voda koja nema odgovarajuću dalju namenu, već se jednostavno izliva u rečna korita. Time se ozbiljno remeti temperatura vode, što negativno utiče na floru i faunu u tim ekosistemima.
Ugalj nije obnovljiv izvor energije, njegove rezerve vrlo su ograničene i procenuje se da će ga biti još 40-50 godina. To znači da su investicije u eksploataciju veoma visoke i da će ti troškovi s vremenom rasti.