Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Carski glasovi kosmetskih slavuja osvojili Beograd

Koncert izvornih pesama u čast Jordana Nikolića i Mare Đorđević
Piše: Ljiljana Staletović

Završnica tradicionalnog muzičkog festivala „Carski glasovi“ okupila je sredinom aprila u beogradskom Kulturnom centru „Vlada Divljan“ tridesetak mladih vokalnih solista iz više mesta s Kosova i Metohije, piše prištinsko "Jedinstvo". Učesnici festivala, koji se četvrtu godinu zaredom organizuje u čast vokalnih solista Jordana Nikolića i Mare Đorđević, predstavili su se publici izvođenjem bogatog muzičkog stvaralaštva kosmetskih Srba, starih, izvornih pesama nastajalih tokom vekova. Istovremeno, pokazali su i svoju humanost. Prihod od prodatih ulaznica namenili su višečlanoj porodici Dogandžić iz Štrpca. Sav prihod s prve večeri festivala, održane 6. marta u Gračanici, namenjen je za lečenje jedanaestogodišnjeg Luke Sekulića iz ovog mesta.

Publika je na početku imala priliku da vidi kraći film posvećen Jordanu Nikoliću i Mari Đorđević, koji su promovisali srpsku izvornu muziku sa Kosova i Metohije.Čuli su i neke od pesama koje su snimili. „Ej, dragi, dragi, božurove sadi“, razleglo se salom u izvođenju Jordana Nikolića, dok su se na platnu smenjivale njegove i fotografije kosmetskih gradova. Ovo po svemu specifično muzičko veče bilo je i edukativnog karaktera. Kratkim filmom, kasnije kroz reči voditelja Aleksandre Rakić i Zorana Stankovića, publika se upoznala s tradicijom muzičkog stvaralaštva Srba iz naše južne pokrajine. Ovu tradiciju baštini Udruženje estradnih umetnika i izvođača Kosova i Metohije na čelu sa Dejanom Aksićem i direktorom festivala „Carski glasovi“ Zlatkom Stojanovićem, koji su i organizatori ove muzičke manifestacije. Zatim su se na sceni jedno za drugim pojavljivali mladi solisti. Vokalni solisti iz Gračanice, Kusca, Livađa, Čaglavice, Kosovske Mitrovice, Lapljeg Sela, Novog Brda, Šilova i Štrpca uneli su sebe u svaku pesmu. Dobro uvežbani, vođeni Zlatkom Stojanovićem, pevali su pesme koje su teške i za iskusnije pevače. Pevajući emotivno i nadahnuto, preneli su svoja osećanja i na publiku, koja nije ostala ravnodušna ni na njihov scenski nastup. Svojim anđeoskim glasovima pokazali su se kao dostojni naslednici Jordana Nikolića i Mare Đorđević. Ali i najpoznatijeg srednjovekovnog pevača Dragana Prizrenca.

 – Veliko mi je zadovoljstvo što u eri poplave šunda i rijalitija imamo i prave čuvare izvorne muzike, među kojima se izdvaja Svetozar Igić. Audicije za ovaj festival pokazale su da i među najmlađom decom širom Kosova i Metohije ima naslednika Mare Đorđević i Jordana Nikolića – izjavio je Zlatko Stojanović za „Jedinstvo“.

Tokom dvosatnog programa, salom su se orile pesme za dušu, meke, uglavnom vesele, ređe čežnjive, tužne, koje lako, kako se samo pesmom može, svedoče o istoriji Kosova i Metohije. „Moj golube, ne padaj mi na maline“, „Udade se Živka Sirinićka,“, „Tegnaj mi oro, mori Bojano, „Marijo, deli bela kumrijo“, „Goranine, ćafanine“, „Gusta mi magla padnala“, „Marijo, ćero mori“ i druge pesme, podigle su publiku na noge. Obučeni u nošnju iz svojih sredina, kao i etno haljine ukrašene kosovskim vezom, koje su uradile članice Udruženja poslovnih žena „Avenija“ iz Lapljeg Sela, pevači su predstavili tradiciju i kulturu kosmetskih Srba. Pevali su uz pratnju Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije pod rukovodstvom Vlade Panovića, koji je izveo i splet pesama s Kosova i Metohije. Na sceni su kao gosti nastupili vokalna grupa „Brojanica“, solisti Danka Stojiljković, Ranko Šemić, Svetozar Igić, Renato Henc i glumac Miloš Vasić. Veliki doprinos koncertu dali su Mira Drobac, urednica muzičke produkcije RTS-a, i direktor Kulturnog centra „Vlada Divljan“ LJubiša V. Đurović. 

Kroz pesme, Srbi su izražavali emocije, prenosili dešavanja, svakodnevni život, običaje, čuvali identitet. Vezani za sredinu u kojoj su živeli, ispevali su pesme s karakterističnim umetničkim izrazom. „Carski glasovi“ čuvaju od zaborava kosmetski ritam i stare pesme koje u našoj muzičkoj literaturi pronalazimo kod Stevana St. Mokranjca, Miloja Milojevića, dr Dragoslava Devića, sestara Janković, Danice i LJubice, Koste Manojlovića i prof. Miodraga A. Vasiljevića. To su pesme ispevane da se pamti, peva i s merakom sluša. Stihovi su kulturu, običaje, ljude i staro vreme sačuvali. Stojanović je, radeći s mladim vokalnim solistima, sačuvao pesme koje su se na česmama „rodile“, koje su zanatlije, trgovci i čobani ispevali. To su lirske pesme nastale od malih priča, koje daju veliku radost, ili nose tugu. Često su i šaljive, poput „Zaljubi se šeret Mane, šeret Mane od Gnjilane“, koju je izveo Ranko Šemić.

„Pesma nas je održala, pesmi hvala“ govori narod, ne bez razloga. Vole Kosovci da zapevaju i kolo zaigraju. Čak i u situacijama kada bi drugi ćutali i plakali, ne gube duh. Vazda su pevali, javno, na svadbama, krštenjima, saborima, i krišom pod Turcima. U takvim uslovima nastale su pesme koje čuvaju bogatu nematerijalnu baštinu kosmetskih Srba. Prošlog petka publika je još jednom mogla da se uveri da su Kosovo i Metohija i pesma i igra, i tuga velika u isto vreme. „Oro se vije kraj manastira“, „Sviće, sviće Vidovdan“, pevali su zajedno publika i svi učesnici završne večeri festivala. 

Dok je koncert još trajao, smenjivale su se slike i komentari na društvenim mrežama. „Bilo je zadovoljstvo slušati decu sa Kosova i Metohije, njihove čarobne glasove. Ne kaže se slučajno „kroz Kosovo ne pevaj“, primetila je književnica Olivera Budimir. Svoj ponos nije krila ni predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ Gordana Đorić: „Ne mogu a da ne napišem koliko sam bila ponosna na našu decu, koja su pevala anđeoskim glasom i publici priredila pravo uživanje“. Ovaj festival otkrio je prave mlade talente koji će, kako je primetio novinar Jugoslav Rađenović, „u budućnosti činiti srž srpske tradicionalne narodne muzike.“   

Na završnim večerima festivala u Gračanici i u Beogradu pojavilo se tridesetak pevača, izabranih između oko dve stotine koji su učestvovali na audicijama održanim širom Kosova i Metohije. Žiri je imao težak zadatak, a Stojanović je ističe da su deca koja su se pojavila pred publikom „pravi biseri i čuvari naše muzičke tradicije“.

– Unuke Mare Đorđević, koje su bile u publici, pozvale su nas da organizujemo koncert u Pančevu. Dobili smo pozive da se predstavimo publici u Požarevcu, Somboru, Sremskim Karlovcima, Baljaluci, na Zlatiboru, i da učestvujemo na eko radnoj akciji koju organizuje SORAS (Savez omladinskih radnih akcija Srbije). Očekujemo da nam podršku u prevozu pruži Opština Gračanica – rekao je Stojanović za „Jedinstvo“.

Devojčice i dečaci su tokom trodnevnog boravka u Beogradu bili gosti Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gde ih je dočekala zamenica direktora Milena Parlić, Radio Beograda i Televizije Srbije, glumca i pevača Milana Vasića i FK Partizan. Na stadionu Partizana, uoči početka utakmice četvrtfinala Kupa Srbije u fudbalu između kluba domaćina i FK Voždovac, otpevali su himnu Srbije. Kosmetski slavuji vratili su se kućama puni utisaka, kao i organizatori koji nastavljaju svoju misiju. Okupljanjem mladih, baštinjenjem bogate muzičke tradicije Srba s Kosova i Metohije i duhovnim jačanjem srpske zajednice, festival „Carski glasovi“ u potpunosti opravdava svoje postojanje.

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima