Pobeda ljubavi

Odelo, kravata i lenta njegov su dres kod. Tekst Duška Radovića i zakon o pravima i obavezama supružnika. Sve isto kao da nije vanredno stanje. Ni korona neke Beograđane nije mogla da spreči da uplove u bračne vode. U Beogradu su radile sve matične službe. Bilo je 100 venčanja. Najviše, kao i obično u centralnim gradskim opštinama – Vračar, Savski venac, Stari grad, Palilula i Zvezdara.

Nemanja Đurović je zamenik matičara matičnog područja Zvezdara. Tim poslom se bavi 14 godina. Za njega je rad u vreme epidemije bio nešto novo, potpuno drugačije. Mera zaštite svi su se pridržavali. Na venčanju su bili pristuni samo mladenci i svedoci. Maske i rukavice obavezne. Najzanimljivije je bilo kako da se mlada i mladoženja poljube i kako da razmene prstenje, kaže Nemanja. Pojedini su skidali maske, a neki će prvi bračni poljubac da zapamte pod maskama. Da bi stavili burme skidali su rukavice, pa ih potom vraćali na ruke. Sagovornik ističe da je i u vreme korone pobedila ljubav. Nije bilo mladi u venčanicama, nije bilo gostiju, ni muzike. I bilo bi sigurno više sklopljenih brakova da nije bilo vanrednog stanja.

- Trudili smo se da ne otkazujemo venčanja, već smo nastojali da mladencima izađemo u susret i da im pomerimo termine, što smo uglavnom i radili - priča Nemanja Đurović.

Zvezdarski matičar priča da je zbog virusa postojao strah, što je sasvim ljudski. Međutim, on i njegovih osam koleginica pratili su situaciju i vladali se prema merama koje je konkretno donela gradska uprava, tako da nije bilo problema u radu, kao ni pojava zaraze koronom.

– Svakako smo obavljali venčanja sa istim žarom, emocijama i istim entuzijazmom, rekao nam je Nemanja Đurović.

On pamti različite situacije, ali jedno venčanje je na njega ostavilo poseban utisak. Verovali ili ne Nemanja je pre nekoliko godina venčao mladoženju koji je imao 103 godine, dok je mlada bila dvadesetak godina mlađa. Oni su se upoznali posle Drugog svetskog rata, pa su se rastali i tek u poznoj starosti su se ponovo sreli i odlučili se za brak.

Naš matičar ne bi menjao svoju profesiju za koju važi da je uglavnom ženska. Nemanja naglašava da iako je malo muškaraca postoje kolege koji izvrsno rade svoj posao. On još naglašava da matična služba predstavlja u stvari jedan ceo životni ciklus. Prvo se upisujete u knjigu rođenih, pa se venčavate i na kraju tu je knjiga umrlih. Svaka promena ličnog stanja ostavlja trag u matičnoj službi.

– Ono što je dobro u poslu matičara je što imate mogućnost da nekog usrećite. Stresne su situacije kada vodite matičnu knjigu umrlih, pogotovo ako je reč o mladoj osobi. Na te situacije prosto ne možete da budete imuni - kaže sagovornik.

Od 13.maja na venčanju je dozvoljeno prisustvo do 50 ljudi. Za sada se brakovi sklapaju samo u salama za venčanja. Taksa iznosi 320 dinara, a kada se proceni da je bezbedno u restoranima spremite 13.071 dinar, koliko iznosi gradska naknada za sklapanje braka van sedišta matičnog područja.