Često se može čuti da poznavanje prošlosti i ne predstavlja nekakvo pravo znanje ako je sticano čitanjem istorijskih romana. Pokatkad i reč „prave” istorije deluje previše romansirano pred golom, surovom matematikom provučenom kroz matricu pozajmljenu iz poznatih Miljkovićevih stihova.
Šta je ubitačnije – „prejaka reč” (tj. prejako slovo) ili „prejak” broj?
Oko 70 miliona mobilisanih vojnika, 20 miliona ranjenika i 10 miliona poginulih – tako izgleda završni račun Prvog svetskog rata.
Kad je o Srbiji reč, vreme Velikog rata računa se u one retke istorijske trenutke u kojima su Srbi imali priliku i čast da ostvare kolektivni susret s Evropom. Taj susret ispašće i ovakav i onakav, i vodiće u jednako takvu budućnost.
Posle „kupanja” čelikom, za zemlju Srbiju beše pripremljena okupaciona „terapija” tokom koje je zaposednuta balkanska kraljevina bila „oslobađana” od svojih prirodnih bogatstava i od ono malo industrije što beše uspela da stekne u prethodnim decenijama modernizacije.
S ljudskim „materijalom” stvari su stajale još gore.
Između 1912. i 1918. godine, u balkanskom i svetskom ratnom vihoru, Srbija je izdašno trošila svoje ljudstvo, čija je glavnina poticala s centralnih pretkumanovskih prostora.