U saradnji s Kinom svi dobijaju

Srbija je geopolitički južna kapija Evrope, na raskrsnici infrastrukturnih i trgovinskih puteva i veoma pogodna za kineske investicije. To potvrđuju dobri rezultati u novom zapošljavanju kod kineskih firmi u Srbiji (bez otpuštanja), rast njihovog prihoda, proizvodnje i izvoza iz Srbije, što znatno doprinosi rastu domaćeg BDP-a. Postigli smo win-win situaciju, saradnja u kojoj dobijaju svi ekonomski akteri.

– Uz izvanredne političke odnose, koje ilustruje i pravovremena pomoć Kine srpskom zdravstvu tokom pandemije, možemo konstatovati da su mogućnosti za nove kineske investicije u Srbiji praktično neograničene – smatra prof. dr Slobodan Aćimović s Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Pokretanjem inicijative Pojas i put 2013. godine (Inicijativa 17 + 1), Kina je postala jedan od najvažnijih aktera na polju međunarodnih ekonomskih odnosa i povećala je svoje prisustvo u različitim regionima sveta, uključujući i Evropu.

– Srbija je u protekloj deceniji iskoristila šansu da postane predvodnik saradnje Zapadnog Balkana s Kinom. Jačanjem i produbljivanjem međudržavne i političke saradnje, koja je u osnovi našeg iskrenog prijateljstva, intenzivno smo razvijali odnose s Kinom i u oblasti ekonomije, kulture i bezbednosti – kaže profesor.

Kada se pomene ekonomska saradnja s Kinom, pomisli se na izgradnju Pupinovog mosta između Zemuna i Borče, moderne auto-puteve (Koridor 11, Beograd – Zrenjanin – Novi Sad) i brzu prugu Beograd–Budimpešta, na kinesko preuzimanje i investicije u Železaru Smederevo (2016.), RTB Bor (2018.), kao i na niz grinfild investicija, poput novih fabrika u Zrenjaninu (jedna od najvećih fabrika automobilskih guma na svetu), Loznici, Nišu, najavljene industrijske parkove u Borči i Smederevu, ulaganja u unapređenje domaćeg IT sektora i izgradnju digitalne infrastrukture u različitim sektorima privrede i društva...

– Industrijski projekti mogu imati uticaj na životnu sredinu, ali to ostavlja prostora da kroz tehnološku saradnju s Kinom, najvećim inovatorom na tom polju, unapredimo zaštitu životne sredine ne samo njihovih nego i srpskih projekata – smatra prof. dr Aćimović.

Kina je dobro procenila, a Srbija pametno prihvatila „ruku” intenzivne ekonomske saradnje koja je bazirana na racionalnim ekonomskim investicionim odlukama kineske države, banaka i pojedinačnih preduzeća.

Ni po tom osnovu se, naglašava prof. dr Aćimović, srpska investiciona otvorenost prema kineskim ulaganjima uopšte ne razlikuje od sličnog stava evropske, posebno nemačke i niza regionalnih privreda. Luku Hamburg danas nazivaju kineskom lukom. Kineski privrednici sve više ulažu u najmodernija nemačka i francuska preduzeća (IT, robotika), grčke i italijanske luke, grade puteve, mostove, hidroelektrane i termoelektrane u Makedoniji, Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj.

– Ekonomsko povezivanje Zapada s tom zemljom decenijama je dominantno teklo kroz premeštanje proizvodnje zapadnih korporacija u Kinu. S vremenom, globalni lanci snabdevanja između Zapada i Istoka postali su neraskidivi, kineska privreda integrisana je u svetsku, a svojim energičnim i dugotrajnim rastom stasala je u dominantnu izvoznu globalnu privredu – kaže prof. Aćimović.

Prema njegovim rečima, to je podizalo tehnološka i menadžerska znanja i povezanost kineskih firmi sa svetskim tržištima, a tom procesu danas se ubrzano priključuje i Srbija.

Posmatrano na duži rok, od ukupne vrednosti kineskih investicija u Srbiji su značajnija njihova tehnološka rešenja, raspoloživost veza na svetskom nabavnom i prodajnom tržištu (što snižava troškove nabavke sirovina i podiže obim proizvodnje i prodaje), menadžerska rešenja (posebno kod velikih, nekadašnjih državnih srpskih kompanija), kao i kulturološka veza i razumevanje naših stručnih i vrednih radnika s prijateljima iz Kine.

Zato, ističe naš sagovornik, ne iznenađuju vrhunski rezultati HBIS grupe (Smederevo), koja je za samo dve-tri godine postala vodeći srpski izvoznik (s maksimalnom proizvodnjom od dva miliona tona čelika), a ni to što je RTB Bor stabilizovao poslovanje i što će posle novih investicija od preko 700 miliona evra u proizvodnju i zaštitne filtere ostvariti još bolje poslovne rezultate uz očuvanje životne sredine, što će Šadong Linglong, proizvođač svake treće gume ugrađene u automobile svih svetskih kuća, proizvoditi gume u Zrenjaninu...