Premer na moderan način

Vavilonci, Asirci, Egipćani, Grci imali su neka znanja o merenju koja su koristili za praktična premeravanja zemljišta. Kao početak razvoja geodetske delatnosti u Srbiji uzima se 1837. godina kada je knjaz Miloš Obrenović pokrenuo pitanje premera i klasiranja zemljišta. Reč geodezija je grčkog porekla i znači deobu zemlje. To je naučna disciplina koja se bavi merenjem I prikazivanjem Zemlje. Međutim, struka nije povezana samo sa katastrom i imovinsko-pravnim odnosima, već prati savremene trendove i ne može se zamisliti bez primene modernih tehnologija.

Upravo korišćenje najnovijih informacionih tehnologija promenilo je mišljenje Darka Vučetića prema profesiji kojom se sada bavi. On je zaposlen već 10 godina u Republičkom geodetskom zavodu.

U korak s tehnologijom

- Zanimljivo je da se od nas tridesetoro u srednjoj geodetskoj školi, koliko nas je tada bilo u generaciji, samo nas dvojica smo se opredelili da nastavimo sa daljim usavršavanjem u ovoj oblasti. Geodeziju sam zavoleo tek na trećoj godini fakulteta, kada sam uvideo da ona nije samo merenje parcela, nego da je, u stvari struka u kojoj se primenjuju najnovije tehnologije i da je ogroman potencijal geoprostornih podataka za bolji I kvalitetniji život ljudi.

Kada je završio fakultet naš sagovornik je dobio ponudu da radi u privatnom sektoru. Međutim, u to vreme je RGZ započeo projekat izrade digitalnog ortofotoa, što ga je više zanimalo. Darko objašnjava da su satelitski snimci kao fotografija sa foto-aparata koji pružaju obilje infomracija. Te fotografije se obrađuju i međusobno povezuju kako bi mogle da se koriste. Podaci se proveravaju i obrađuju kako bi svaka tačka na zemljinoj površini dobila svoju pravu koordinatu. Zadatak naše struke je da garantuje da su podaci koje proizvodimo tačni. Zato je RGZ veoma važna institucija u Srbiji i institucija koja predstavlja struku na najbolji način, naglašava Darko Vučetić. On danas radi na geoprostornoj platformi Geosrbija koju građani koriste radi informacija, ali je to i mesto na kojem institucije javnog sektora mogu razmenjivati podatke i vršiti analize za svoj rad.

Nema greške

Slađana Marković je profesijom geodeta počela da se bavi u državnom sektoru, da bi kasnije osnovala privatnu geodetsku organizaciju.

- Moji roditelji su bili građevinari, tako da sam se i ja, kao i glavni lik iz filma „Ljubavni život Budimira Trajković“ selila na svake dve, tri godine, sa gradilišta na gradilište, sa brane na branu. Rođena sam na gradilištu, kada je pravljena hidrocentrala na Uvcu – priča za „Srpsku ekonomiju“ Slađana. Bilo joj je samo važno da ne radi statičan, kancelarijski posao. Jednog leta kada je obilazila roditelje u Zubinom potoku, na Gazivodama gde se gradila hidrocentrala videla je devojku sa instrumentima. Taj prizor joj se učinio lep i egzotičan. I pala je odluka da bude geodeta. Studiranje na Građevinskom fakultetu pamti po druženju, zajedničkim radnim zadacima, praksi na hrvatskom primorju. Sa osmehom se priseća svog prvog posla u Visokom kod Sarajeva.

- Bilo je to u nekoj ciglani. Klijentu sam pokušala da objasnim šta ću da radim, ali me on uopšte nije razumeo. Pošto nisam bila sigurna u njega nisam mu dala ni instument da nosi. Sama sam ga nosila na leđima, bila je zima, na nogama gumene čizme, idem kroz blato, suze mi se slivaju niz lice i pomislim zašto sam ja ovo studirala, šta je meni ovo trebalo. Početak je bio težak, sada je sve mnogo lakše, kaže Slađana koja je pre skoro tri decenije postala privatnik. Ovaj posao donosi promene, stalno si u pokretu, ima mnogo toga novog.

- Koliko sam morala samo da računam, crtam, prepisujem, proveravam, nikad kraja. Danas morate da pratite nove tehnologije. Mladi koji se odluče za ovaj posao imaju na raspolaganju savremene geodetske instrumente, poput lidera ili totalnih stanica novije generacije. Eliminisana je mogućnost greške. Sve je mnogo pouzdanije, preciznije, bukvalno se sve radi u milimetar - ističe naša sagovornica.

Teren ili kancelarija?

Milica i Danilo su mladi stručnjaci koji su od marta prošle godine i kolege. Zaposleni su u Republičkom geodetkom zavodu i deo su novog tima koji radi na unapređenju geodetske delatnosti. Oboje su prvo osetili kako je to raditi u službi za katastar. Sada je Danilo terenac, a Milica se opredelila za kancelariju.

Danilov otac je geodeta, tako da je u pitanju porodičano nasleđe. Danilo kaže da mu se dopada terenski rad i izazovi, veliki spektar građevinskih radova, kao i trenutno snalaženje u prostoru.

- Zanimljiv je posao, lak kada se dobro isplanira i pripremi, mada bude mnogo nepredviđenih okolnosti, problema koji moraju da se rešavaju u trenutku. Koristimo savremene uređaje, koji daju submilimetarsku i subcentimentarsku tačnost što je i suština profesije u kojoj ima mnogo kontakata sa ljudima. Koliko ljudi toliko i situacija, nekad loših, češće dobrih. Dešavalo se da nas zapitkuju šta radimo ili neće da nas puste u posed. Ipak ima građana koji nas ne ometaju u radu i čak pozivaju da ponovo dođemo.

Danilo Luković na kraju ističe da je zadovoljan poslom u RGZ- u. Kolege su približnih godina, dok saveti starijih dobro dođu.

Milica Milenković u porodici nema geodete, ali je sebe videla upravo u tom zanimanju.

- Završila sam prvo srednju, posle Višu geodetsku školu. Na početku školovanja više sam se bavila terenskim radom. Već u Višoj školi mogla sam da biram između terena i kancelarije. Nepokretnosti i sve u vezi sa njima okrenulo me je prema kancelarijskom poslu i tom vidu komunikacije.

Sagovornica daje jedan veoma koristan savet da pre dolaska na šalter građani provere da li ima prethodnih zahteva ili nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i svakako da službi za katastar nepokretnosti podnesu sva neophodna dokumenta. Milica je sada zadužena za digitalnu pisarnicu i eŠalter. Ona podseća da je pre dve godine pokrenuta digitalna pisarnica odnosno DMS (Document Management System). Komunikacija elektronskim putem veoma je jednostavna, mnogo brža i pouzdanija, naglašava sagovornica i dodaje da ima dobru saradnju sa privatnim geodetskim organizacijama, lokalnim samoupravama, javnim beležnicima, poreskom upravom, komunalnim preduzećima. Na sva pitanja ili nejasnoće Milica Milenković odgovara telefonom ili putem mejla. Posao u RGZ-u joj je prvenac. I ne bi ga menjala.