Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

KAD DOBIJEŠ STIPENDIJU MARIJA KIRI

Beton
Piše: Radenka Marković

Savremeni svet je nezamisliv bez betona. Izgradnja tunela, zgrada, mostova, puteva počiva na njemu. On je posle vode najkorišćeniji građevinski materijal. Ali i beton se menja. Naročito u poslednje vreme, kada se sve više proizvodi i ugrađuje mikroarmirani beton, kod koga funkciju armature, umesto dobro nam poznatih čeličnih šipki, preuzimaju čelična ili plastična vlakna. U Srbiji se mikroarmirani betoni još ne upotrebljavaju u građevinskim konstrukcijama, ali je srpska pamet i te kako uključena u naučna istraživanja koja bi trebalo da doprinesu štednji prirodnih resursa za proizvodnju betona i smanjenju emisije štetnih gasova kao redovnog pratioca proizvodnje cementa, glavnog gradivnog elementa betona.

Jedan od načina da se to postigne jeste korišćenje recikliranih materijala u proizvodnji betona. Na Katedri za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu urađeno je nekoliko doktorskih disertacija i istraživačkih projekata koji se bave recikliranim i otpadnim materijalima, a dr Nikola Tošić, docent na tom fakultetu, dobio je od Evropske unije stipendiju koja će mu omogućiti da istražuje kako se ti materijali mogu upotrebiti u proizvodnji mikroarmiranog betona.

Stipendiju prestižnog imena Marija Sklodovska Kiri dobio je za projekat „Mikroarmirani betoni sa recikliranim i otpadnim materijalima optimizovani za upotrebu u projektima urbane infrastrukture”.

– Ta stipendija je deo programa „Horizont 2020”, u okviru koga je EU izdvojila 70 milijardi evra za finansiranje raznih aktivnosti, grupisanih u tri stuba. Jedan je izvrsnost u nauci, dakle čista nauka, drugi vođstvo u privredi, tj. praktična primena istraživanja, a treći su društveni izazovi ili integracija primenjenih istraživanja za rešavanje određenih društvenih izazova, poput klimatskih promena, rastuće urbanizacije i slično – objašnjava Tošić.

Istraživanje će trajati dve godine, a obaviće se u Španiji i u njemu će učestvovati i mentor, profesor Albert de la Fuente, s Politehničkog univerziteta u Kataloniji, s kojim je Tošić i ranije sarađivao.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu