Izdavanje lista nepokretnosti više nije problem

Izgled lista nepokretnosti biće jedinstven, što znači da će na kraju tog dokumenta koji izdaju notari da stoji da je pribavljen preko Pravno-informacionog sistema Ministarstva pravde. Overom lista nepokretnosti od strane notara on postaje digitalna kopija Republičkog geodetskog zavoda, rekao je gostujući na RTS-u direktor RGZ-a mr Borko Drašković.

Dogovor je postignut na sastanku u Vladi Srbije kojem su, osim predstavnika RGZ-a prisustvovali ispred premijerke Ane Brnabić predstavnici ministarstva građevinarstva, ministarstva pravde, Javno-beležničke komore Srbije i NALED-a kao konsultanti na izradi Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Drašković je ocenio da je sastanak bio težak, da su problemi koji postoje između prava i zemljišne administracije složeni, ali da je najvažnije da je jedan zajednički problem rešen.

On je istakao da će se ostali set problema između notara i katastra rešavati posle 2025. godine kada budemo uveliko u digitalnoj eri i primeni blokčejn tehnologije. Dalje je rekao da ti nesporazumi predstavljaju svetski globalni problem za koji ne može da se prepiše recept iz bilo koje zemlje na svetu. U ovom trenutku nema formule za uspešno rešavanje zemljišne adminstracije u Srbiji, ali da Ujedinjene nacije i Svetska banka rade na definisanju okvira u kojem će se rešavati taj odnos.

Na pitanje o tačnom broju nerešenih predmeta,  direktor RGZ-a kaže da nekim interesnim grupama odgovara da ih ima milion, dok druge interesne grupe veruju da ih ima osamsto hiljada. U stvari, reč je o 549.000 nerešenih zahteva do kojih je RGZ došao uvođenjem nove metodologije koja znači da je samo arhiviran predmet rešen, dok su svi ostali aktivni predmeti.

Ako odbacite predmete koje smo već rešili, ali čekaju da prođe rok prava za žalbu, a takvih je 220.000 i 92.000 predmeta koji ne mogu da se rade zbog redosleda predaje zahteva, to znači da je trenutno 220.000 aktivnih. Ako kažemo da je RGZ 2019. uradio 722.000 upravnih predmeta onda ovaj podatak od 220.000 predmeta koji ćekaju da budu urađeni i nije tako alarmantan. To je recimo kapacit RGZa za tri meseca.

Sve informacije građani mogu da dobiju na sajtu RGZ-a, izjavio je Drašković , ali i poručio da se obavezno obrate i profesionalnim korisnicima. Tu je 1.400 registovanih advokata ili 550.000 licenciranih geodetskih organizacija. Svi oni mogu iz kancelarije, elektronskim putem i bez odlaska u RGZ da građanima obezbede odgovor na svako pitanje.

Drašković smatra da je potrebno da svaki izgrađeni objekat bude upisan i registrovan u RGZ-u, da je ozakonjen, priključen na infrastrukturu kako bi ga država prepoznala kao objekat na osnovu kojeg se plaća porez. To je jedino pošteno rešenje za sve građane Srbije.