Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji

Srbija godišnje proizvede 900.000 tona otpada od hrane, a ovo su posledice koje to ima po životnu sredinu

Većina otpada od hrane završi na deponiji. Da li znate šta se tamo dešava i kako razgradnja ove vrste otpada utiče na našu okolinu?

Još od 2009. godine, kada je u Srbiji usvojen Zakon o upravljanju otpadom, radi se na regulisanju sistema pravilnog odvajanja i odlaganja otpada, među kojima je i onaj koji proizvodi najštetnije gasove sa efektom staklene bašte - otpad od hrane. Prema procenama, u Srbiji se godišnje proizvede čak 900.000 tona otpada od hrane, a više od 500.000 tona završi na deponiji, gde se njegovom razgradnjom proizvodi ogromna količina ugljen-dioksida i metana koji direktno ugrožavaju okolinu i zdravlje ljudi.

Činjenica da samo iz ugostiteljskog sektora 99% otpada od hrane dospe na deponiju, više je nego dovoljan razlog za definisanje obaveza ovih, ujedno najvećih, proizvođača otpada. „Količina opasnih gasova koje otpad od hrane, prikupljen samo u ugostiteljskom sektoru, proizvede na deponiji, je količina koju na godišnjem nivou emituje oko 6.000 - 7.000 motornih vozila. Ovo se može promeniti tako što bi ugostiteljski sektor sav otpad od hrane, koji nastane prilikom pripreme i posluživanja obroka, razvrstavali i omogućili ovlašćenom sakupljaču otpada, da otpad preuzme i zbrine ga na neškodljiv način“, ističe Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a.

Zato je NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron, pokrenuo projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, kojim nastoji da podrži resorne institucije na izradi Pravilnika o odgovornom postupanju sa biorazgradivim kuhinjskim otpadom, kao i da podigne svest o značaju pravilnog tretiranja ovog otpada. Kako Kiš objašnjava, cilj je da svi objekti koji pripremaju više od 50 obroka dnevno budu u obavezi da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom sakupljaču.

Međutim, i pre dostavljanja otpada operateru, svi restorani, hoteli i drugi uslužni objekti i organizacije mogu uticati na odgovorno upravljanje otpadom. Bilo da naprave prevelike porcije za goste ili odluče da bace povrće od pre pet dana jer nisu dobro procenili koja količina namirnica može biti upotrebljena na vreme, kuvari mogu unaprediti sistem u svojoj kuhinji racionalizacijom nabavke namirnica kada je jasno da se nabavljaju prevelike količine koje se na kraju ne upotrebe, izmenom jelovnika jer se neretko dešava da hrana sa tanjira ostane nepojedena, kao i pravilnim odvajanjem otpada od hrane od ostalog otpada. Predaja operateru je onda poslednji, ali ključan korak u sprečavanju zagađenja okoline.

Da bi se ova obaveza u potpunosti usvojila, NALED i državne institucije će kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ nastaviti da rade na unapređenju procedura, sa ciljem da se usvoji nedostajuća regulativa i domaći propisi harmonizuju sa regulativom Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom. Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.