Procena uticaja COVID-19 u Srbiji

Novi socio-ekonomski izveštaj Ujedinjenih Nacija (UN) u Srbiji pokazuje da je Vlada Republike Srbije pružila dobar i pravovremen odgovor na prvi udar COVID-19. Kako se ova kriza bez presedana bude nastavljala, država će morati dalje da jača zdravstveni sistem, da ubrza reforme u oblasti socijalne zaštite i lokalne samouprave, kao i da malim i srednjim preduzećima (MSP) pruži podršku koja će unaprediti njihovu fleksibilnost i otpornost na krize. Država bi trebalo da iskoristi krizu koju je izazvao COVID kao priliku za izgradnju boljih temelja za budućnost, bržu transformaciju privrede po ekološkim načelima i kontinuiranu izgradnju poverenja između institucija i građana, zasnovanog na zajedničkoj odgovornosti.

Na globalnom planu, Ujedinjene nacije su nosilac usaglašenog napora za pružanje podrške državama, među kojima je i Srbija, da formulišu kratkoročni i dugoročni odgovor na COVID-19. Procena socio-ekonomskog uticaja (SEIA) rezultat je opsežne saradnje agencija i programa UN-a, Vlade Republike Srbije i predstavnika poslovnog i civilnog sektora. Ova analiza se bavi zdravstvom, socijalnom zaštitom, zapošljavanjem i MSP, makroekonomijom i multilateralnom saradnjom, upravom i otpornošću zajednice, životnom sredinom i klimatskim promenama. Koristiće se u okviru sistema UN i šire za utvrđivanje i predlaganje kratkoročnih i dugoročnih rešenja za oporavak, u cilju smanjenja nejednakosti, unapređenja dobrobiti građana i obezbeđivanja zdrave budućnosti za životnu sredinu.

„U ovom trenutku naša kolektivna i individualna budućnost se nalazi u našim rukama, uz jedinstvenu životnu priliku da za nju izgradimo bolje temelje. Dok radimo na jačanju zdravstvenog sistema, trebalo bi i da se dodatno posvetimo izgradnji održive budućnosti i ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine“, izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

“Nalazi socio-ekonomskog izveštaja ukazuju da ubuduće moramo više da koristimo digitalna rešenja kako bismo ojačali društveni kapital i podigli na viši nivo primere dobre prakse proistekle iz ove krize, kao što je podrška volontera u lokalnim zajednicama, kao i da bismo izgradili otpornost zdravstvenog sistema i ekonomije, na primer putem servisa kao što su e-zdravlje i e-trgovina. Sveobuhvatna upotreba inovativnih digitalnih alata takođe može pomoći da se izgradi transparentnost u procesu odlučivanja i ojača poverenje građana u institucije. Pružanje veće podrške „zelenoj” privredi je od ključne važnosti za zdravlje, životnu sredinu i osiguravanje konkurentnosti srpskih kompanija u EU i na drugim tržištima”, istakla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, koji je imao tehničko vođstvo u pripremi ovog izveštaja.

U izveštaju se navodi da je Vlada Republike Srbije blagovremeno i efikasno odgovorila na prvi talas COVID-19, reagujući na zdravstvenu krizu i neposredni uticaj pandemije na privredu zemlje. Podržana paketom brzih fiskalnih podsticaja, privreda je pokazala kratkoročnu otpornost zahvaljujući kojoj je uspela da se oporavi od prvobitnog šoka. Srbija nije pretrpela tako nagli pad BDP-a, zaposlenosti i zarada kao druge slične zemlje u Evropi. Iako se očekuje da BDP padne od 3% do 5,3% tokom 2020. godine, očekuje se da ovaj pad bude nadoknađen već 2021. godine. Pad BDP-a će uticati na povećanje budžetskog deficita i udela javnog duga u BDP-u.

Ovi trendovi će doprineti smanjenju obima finansijskih sredstava koja su na raspolaganju Vladi Srbije za rešavanje strukturnih problema, a posebno stepena siromaštva, nivoa nejednakosti i dostupnosti socijalnih usluga. I ekonomske i socijalne pokazatelje treba pažljivo pratiti tokom perioda pandemije i nadalje, kako bi se sprečio novi pad. Izveštaj pokazuje da su pojedini delovi stanovništva bili pogođeni više od drugih, poput radnika u neformalnom sektoru, žena na malim poljoprivrednim gazdinstvima i starije populacije. Neformalni radnici čine 85% otpuštenih radnika u prvom kvartalu, a mnogi nisu mogli da iskoriste ni redovne, ni specifične mere socijalne zaštite, donete usled pandemije COVID-19. Romska populacija u neformalnim i formalnim naseljima bila je uskraćena zbog nedostatka pristupa tekućoj vodi i struji, što je ozbiljna prepreka održavanju preporučenog nivoa higijene. Siromašnija domaćinstva imala su poteškoća da obezbede učešće dece u školovanju na daljinu. Srednja preduzeća pokazala su se kao najotpornija i najbrže su se prilagodila novonastaloj situaciji, dok su uslovi za korišćenje paketa podsticajnih mera bili prestrogi za mnoga manja preduzeća. Buduća fiskalna podrška trebalo bi da bude dostupna većem broju kompanija, ali takođe treba da ponudi podsticaje koji će ohrabriti ekološki odgovorne modele poslovanja.

Izveštaj takođe naglašava nedostatke u upravljanju krizom na lokalnom i nacionalnom nivou. Preporučuje se jačanje socijalnog dijaloga, nadovezivanjem na snažan doprinos civilnog društva, kao i volontera iz svih sfera života, privatnog sektora i pripadnika srpske dijaspore. Lokalne samouprave pokazale su različit stepen kapaciteta, resursa i kreativnosti u odgovoru na krizu. Lekcije naučene u proteklih šest meseci ukazuju da mehanizme za pripremljenost na vanredne situacije i mehanizme za reagovanje na krize treba ojačati i učiniti ih još inkluzivnijim kako niko ne bi bio izostavljen.

Pridavanje važnosti prikupljanju, analizi i upotrebi pouzdanih podataka pri donošenju odluka je očigledno neophodno u budućnosti. Komunikacija između institucija i građana o tim podacima, kao i o dostupnim uslugama ključna je za izgradnju poverenja i otpornosti društva na krize.

UN će koristiti nalaze ovog izveštaja za formulisanje budućeg okvira saradnje sa Vladom Srbije od 2021. do 2025. godine, kao i za podršku partnerima u zajedničkim naporima da izgradimo budućnost kakvu želimo.